Prvoaprilska provera (ne)potrebnog znanja

Svetski Dan šale – 1. april, obeležićemo tako što ćemo staviti na probu vašu sposobnost da razdvojite istinu od puke izmišljotine. Izdvojili smo 5 zanimljivih tvrdnji koje ne moraju nužno biti istinite. Naravno, sve trdnje usko su povezane sa kreativnim književnim svetom, a poprilično smo sigurni da vam zadatak neće biti lak.

Možete li prepoznati istinite tvrdnje? Ili ćemo vas na kraju ipak dočekati sa onim čuvenim aprililili?

Vaše slatke muke neće biti duge. Za sve moguće nedoumice ponudili smo i objašnjenja. Ne zaboravite da nam kažete koliko ste mudri bili u ovom prvoaprilskom kvizu, a pozovite i prijatelje! Pružamo vam priliku da se nasladite tuđom mukom, a da ne osetite ni trunku griže savesti.

Budala misli da je mudar, mudar čovek zna da je budala. Šekspir

Dnevnici lorda Bajrona, pesnika na lošem glasu, spaljeni su mesec dana nakon njegove smrti.

Poslednje godine svog života čuveni engleski romantičarski pesnik proveo je van svoje domovine. Lorda Bajrona pratile su priče o promiskuitetnom životu, ljubavnim aferama, vanbračnoj deci, pa i incestu. Smrt ga je sačekala u Grčkoj gde je slavljen kao heroj neukrotive prirode i izmučene duše.

Mesec dana kasnije, 17. maja 1824. dogodio se jedan od najgnusnijih činova u književnoj istoriji. Stranice njegovih dnevnika u potpunosti su uništene. U strahu da će pesnikovi memoari otkriti njegove mračne strane i poljuljati mu reputaciju, izvršioci Bajronovog zaveštanja spalili su ih, iako je sam Bajron želeo da oni budu objavljeni. Pesnikov portret i danas stoji iznad kamina koji je njegove poslednje reči pretvorio u pepeo i dim.

Silvija Plat umrla je usled posledica upale pluća.

Jedne novine su 1963. godine objavile da je Silvija Plat umrla usled virusne upale pluća. Ovakva objava nije bile greška već odluka koju je donela porodica tragično preminule pesnikinje. Naime, Ted Hjuz, suprug Silvije Plat, nije želeo da njihova deca saznaju da im se majka svojevoljno ugušila gasom. Čak ni Aurelija Plat, majka Silvije Plat, nije prvobitno znala kako joj je ćerka umrla. Hjuz je dan nakon Silvijine smrti poslao telegram Aurelijinoj sestri napisavši samo: Silvija je juče umrla. Prva čitulja pojavila se tek šesnaest dana nakon smrti pesnikinje.

Smrt je usledila neposredno nakon što je Silvija Plat objavila svoj prvi i jedini roman Stakleno zvono. Pesnikinja En Sekston ocenila je Silvijin samoubilački čin kao dobar karijerni potez. Jednom prilikom je izjavila da ih je smrt privlačila baš kao što sijalica privlači mušice. Ove pesnikinje često su razgovarale o smrti i neuspelim pokušajima da oduzmu sebi život.

U italijanskom prevodu, satovi koji se pominju u prvoj rečenici Orvelovog distopijskog romana 1984 izbijaju jedanput.

Nesumnjivo je da časovnici pokazuju samo dvanaest sati. Onaj časovnik koji otkuca i trinaesti sat svakako poseduje pokvaren mehanizam. Takvi časovnici postaju simboli nečega što je izgubilo kredibilitet u društvu, nečega čija se korisnost dovodi u pitanje.

Ovakve fraze nisu retke u engleskom jeziku. Ipak jedan italijanski prevodilac nije uspeo da pronikne u značenje ove fraze tako da se u prvoj rečenici Orvelovog romana čuje samo jedan otkucaj sata. „Italijanski časovnici”, rekao je prevodilac „ne otkucavaju trinaesti sat”.

Oskar Vajld sa ponosom je isticao svoje bele zube.

Kada se smeje usne mu se razdvajaju i otkrivaju blistavi red gornjih, izuzetno belih zuba…

Ovako Njujork Tribjun opisuje osmeh Oskara Vajlda. Ipak, pisac je često stavljao ruku preko usta kako mu se ne bi videli zubi, a naposletku je nabavio i protezu.

Postoje tvrdnje da se stanje Vajldovih zuba pogoršalo u toku njegovog suđenja. Navodno, Vajld je bio podvrgnut lečenju od sifilisa i to živom koja je promenila boju njegovih zuba, u zelenu pa čak i u crnu. Vajld je zbog toga držao ruku na ustima dok priča, a to je negativno uticalo na ishod suđenja pošto se smatralo da prikrivanje usta u toku govora ne dolikuje muškarcima. Podsetimo Vajld je bio optužen zbog ljubavi koja se ne sme imenovati, tj. za homoseksualnost koja je u to vreme bila društveno neprihvatljiva i zakonom zabranjena.

Tvrdnje da je Vajld bio zaražen sifilisom neistinite su. Međutim, ono što jeste tačno su opisi Vajldovih zuba. Oni jesu bili u lošem stanju, a među stvarima koje su pronađene nakon piščeve smrti ostala je i njegova proteza.

Tomas Pinčon, pisac koji vešto izbegava pojavljivanja u javnosti, nakratko se pojavljuje u filmskoj adaptaciji njegovog poslednjeg romana Skrivena mana.

Od kada je 1963. objavljen njegov prvenac pod nazivom „V” savremeni američki pisac Tomas Pinčon krije se od očiju javnosti. Nikakav detalj iz njegovog života nikada nije isplivao, a jedine fotografije koje nam prikazuju njegov lik potiču iz piščevih mlađih dana.

Pisac Salman Ruždi tvrdi da je imao priliku da večera zajedno sa Pinčonom. Bilo je to u vreme dok je Ruždi pisao prikaz Pinčonovog romana Vajnlend. O njihovom susretu Ruždi je rekao: „Susret sa njim bio je u potpunovski pinčonovski. Pinčon je baš onakav kakvim sam ga zamišljao”. Dodao je i da Pinčon nosi farmerke i karirane košulje, ali nije želeo da detaljnije opiše ovog tajnovitog pisca. Izrazio je želju da postanu prijatelji. Ipak njegova želja nije se ostvarila. „Nikada više nije pozvao”, sa žaljenjem Ruždi zaključuje kratak opis ovog susreta.

Sada već daleke 2009. godine Pinčon je odlučio da poradi na svojoj samopromociji, te je snimio reklamu za tek objavljeni roman „Skrivena mana”. Zar vam se ne čini da je piščev glas isuviše sličan glasu Džefa Bridžisa u filmu „Veliki Lebovski”? A možda je to samo slučajnost.

Sada se šuška da se Pinčon ovog puta našao u kameo-ulozi u filmskoj adaptaciji njegovog romana. Potvrda od samog reditelja nikada nije stigla, a mi možemo samo da nagađamo. Klik na video! Kažu da se Pinčon može videti u 57. sekundi!