Jedan od najdugovečnijih novosadskih čitalačkih klubova nedavno je proslavio svoj 12. rođendan i tom prilikom dodao i 261. naslov u listu pročitanih knjiga. Ako vas je ova brojka podstakla da istražite tu divljenja vrednu čitalačku istoriju i eventualno potražite sledeće štivo, obradovaće vas činjenica da je više od polovine naslova ocenjeno zbirnom ocenom svih učesnika koji su prisustvovali, što vam može pomoći u odabiru.
Koliko se ozbiljno vode statistike o posetama, ocenama, autorima i geografijom dela tek će vam postati jasno iz razgovora sa Sanjom Pavlović i Đuraki Mihaljem, koji su jedni od najposvećenijih članova Klabinga. Iako nikakve brojke ne mogu preneti suštinski doživljaj pročitanog niti to pretenduju da postignu, nama su ne samo zanimljive već često budu i od koristi kao smernice za odabir knjiga (npr., u slučaju da primetimo da smo određeni geografski region zapostavili). Vama bi, sa druge strane, one mogle na nešto konkretniji način približiti istoriju našeg druženja (kad već ne pišemo redovno o samim knjigama, kao što smo to prilikom prvog susreta učinili inspirisani knjigom „Senka Vetra”).
Sem istrajnosti, ono što Književni klabing čini posebnim svakako je zastupljenost različitih gledišta koja svakome od nas iznova otvaraju oči za drugačija čitalačka isksutva, teme koje bismo prevideli ili simbole kojima drugačije ne bismo pridali pažnju. Diskusija je otvorena za sve (i često zna otići u nepredvidivim pravcima), a izbor knjiga zajednički poduhvat, što je provereni recept za čitanje naslova koji vam možda u drugoj prilici ne bi došli pod ruku.
Nedavno je pokrenut i Klabing na engleskom jeziku, što je lepa prilika da se uključe i ljudi koji se ne osećaju komforno da vode diskusije na srpskom. U posebnim prilikama se održavaju i vanredni klabinzi, kao što je to bio slučaj sa jednim blokadnim s kraja leta 2025. godine (autor fotke piše ove redove).
Više o svemu ovome rekli su nam Sanja i Mihalj kroz simboličnih 12 pitanja o istoriji našeg zajedničkog kluba.
1. Koje su to neke od najbolje ocenjenih knjiga na klabingu?
- „Momo”, Mihaela Endea sa ocenom 10 (od 2 glasa)
- „Semper Idem” Đorđa Lebovića sa ocenom 9.9 (10 glasova)
- „Voljena” Toni Morison, 9.66 (od 3 glasa)
- „Optužena” Slavenke Drakulić sa ocenom 9.6 (6 glasova)
- „Hadrijanovi memoari” Margerit Jursenar 9.5
- „Jedan dan Ivana Denisoviča” Aleksandra Soležnjicina sa ocenom 9.5 (4 glasa)
- Napuljska tetralogija Elene Ferante sa ocenom 9.5 (12 glasova)
Mislim da tu treba pomenuti i prosečnu ocenu koja trenutno stoji na estetičnih 7,77, kao i najniže ocenjene knjige, recimo najslabiju trojku: Jedno u drugom Monik Šviter (5,25 i 8 glasova), Dvorac Franca Kafke (4,60 i 6 glasova), i tadašnjeg aktuelnog dobitnika NIN-ove nagrade Unutrašnje more Danice Vukićević (3,00 i 5 glasova). Dugo, do 2019. nismo ni ocenjivali knjige, brojevi su ipak srž naučno-materijalističnog pogleda na svet, a književnost je naglašeno subjektivna, veoma je teško govoriti o “objektivnim kvalitetima”.
2. Koje knjige su izazvale najživlje diskusije? I koje to diskusije lično najviše pamtite?
- „Crveni kofer” Lane Bastašić koji je ujedno bio i rekordni klabing sa 28 ljudi
- „Smrtni ishod atletskih povreda”, knjiga koja je podelila Klabing 😀
- „Upotreba čoveka” gde se sećam da je diskusija trajala preko dva sata. Knjiga nije bila polarizujuća, čak mislim da se svima svidela, ali je taj period istorije uvek neiscrpna tema
Nasuprot njima, jedna od najbolje ocenjenih knjiga, „Semper Idem” nije bila naročito živa upravo zbog toga što nam se gotovo svima jednako dopala. Zato se često šalimo da su najgori Klabinzi oni gde se knjiga svima svidela.
3. Koliko je zemalja do sada čitano na Klabingu? I koje od njih su najčitanije?
Upravo sad se situacija promenila sa „Horgom”, to je 31. knjiga delo pisca rodom iz Srbije koju smo čitali. Dugo je nesporni šampion bio SAD, a i sad zaostaju za samo pola knjige na 30,5 naslova (Sedam minuta iza ponoći je knjiga amerikanca Patrika Nesa po neostvarenom konceptu engleskinje Siobhan Dowd, pa sam dao pola boda obema državama). Treća država je Engleska sa 21,5 naslova, ili radije ako dodamo po jedan naslov iz Škotske i Severne Irske to je 23,5 za Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ova trojka je visoko iznad svih, već četvrta Rusija ima samo 15,5, Hrvatska 12, Francuska 10+2 (ostrvo Reinion gde se Uelbek rodio je u samoj sredini Indijskog okeana a isto je deo francuske države kao Pariz). Sveukupno smo čitali pisce iz 52 suverene države, mada to je gledano iz ugla savremenih granica – Lukijan od Samosate nije živeo u Republici Turskoj iako se broji tamo.
Ako bismo posmatrali Jugoslaviju, to je impozantnih 57 naslova, iako je Slovenija i dalje bez ijednog (čitali smo Alamut Vladimira Bartola ali on se rodio u Trstu, u Italiji). Posle Francuske i Hrvatske stižemo do Italije sa 8 naslova, i najčitanije države iz Azije, Japana sa isto toliko.
Mislim da je sad već jasno da imamo manji broj favorita kojima se stalno vraćamo ali da izleti u “egzotiku” nisu retki, ili rečima statistike prosečna država bi imala 4,8 naslova ali prosečnih je malo, uglavnom imamo države sa jednim ili par naslova i dve države sa trideset.
Pomenimo još Kinu i Indiju sa 3 i 4 naslova. Da se čita proporcionalno populaciji (jer knjige pišu ljudi, jelte), trebalo bi ove dve divovske države da su već na po 44 naslova, a još 3 od tih 4 naslova iz Indije su Orvelova dela, koji je bio beba od godinu dana kad je Indiju napustio i nadalje nije imao nikakvu interakciju sa rodnom grudom.
4. Kako stojimo sa kontinentalnom zastupljenošću?
71,5% svih naslova su dela pisaca rođenih na tlu Evrope. U početku je Zapadna Evropa bila zastupljenija, ali sad je Istočna ta sa 58% evropskih naslova, a jasno je i zašto – sve više čitamo autore iz bivše Jugoslavije, naročito iz Srbije.
Amerika kao dvojni kontinent je najzastupljeniji sa 17,5% naslova. Kad je podelimo na Severnu, Centralnu, i Južnu, to izgleda ovako: SAD i Kanada daju čak 77% knjiga svog kontinenta. Cela Južna Amerika ima svega 8 naslova, kao Italija ili Japan, a iz Centralne Amerike imamo jednu jedinu knjigu iz Meksika.
Azija daje 8% naših čitanih naslova, dok je 7 došlo iz Afrike, od kojih su više od polovine Kami i Uelbek. Okeanija je došla na red pred 200-ti Klabing, ali i Ketrin Mensfild sa Novog Zelanda predstavlja kolonijalizam prisutan u književnosti – često, gotovo uvek autori sa “egzotičnih” lokacija nam postaju poznati kad se presele na Zapad, kako je i Mensfild živela u Engleskoj.
Zapravo, možda je jedino „Bračno putovanje“ Ajipa Rosidija bilo namenjeno lokalnim čitaocima, u Indoneziji. No ipak, čitali smo dakle 28,5% autora iz dalekih zemalja, dakle postoji interesovanje za druge.
5. Koje su to neke od knjiga koje su najčešće predlagane?
- Milan Belegišanin – „Horg“ (7)
- Eržebet Berček – „Ester“ (5, i još uvek čeka svoj red!)
- Filip K. Dik – „Tamno skeniranje“ (4)
- Irvin Jalom „Problem Spinoza“ (5)
6. Nedavno se pokrenuo i klabing na engleskom jeziku. Čija je to bila inicijativa i kakva je posećenost?
Sanja: Ideja je došla od nekolicine ruskih doseljenika koji su povremeno dolazili na regularni Klabing i otkrili nam da postoji još zainteresovanih ljudi ali se ne osećaju još uvek dovoljno komforno sa svojim nivoom poznavanja srpskog jezika. Do sada su održana tri sastanka, sasvim pristojno posećena (prosek: 10.33) a zanimljivo je da, pored ljudi iz Rusije, među redovnim posetiocima ima ljudi iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Jordana!
Mihalj: To jeste nastalo ciljano zbog Rusa kojih ima nemali broj u Novom Sadu danas. Oni daju neku trećinu posetilaca, dok drugu trećinu daju Srbi iz Srbije, ali treća trećina su lokalne manjine Mađari i Slovaci i zasad jedna Jordanka. Može bilo ko da dođe, naravno, i jedan od razloga zbog kog ljudi dolaze je rekao bih upravo ta raznolikost i mogućnost da se direktno upoznaju druge kulture. Uostalom, kad ste na nekom letovanju ili putu da li sednete sa strancima da pričate o kulturnim razlikama na sat ili dva? Verovatno ste već unapred rasporedili svoje vreme pa ne stižete.
7. Koje su to knjige koje su u trenutku čitanja bile najaktuelnije?
- „Toni” Rumene Bužarovske koji smo čitali nedugo nakon objavljivanja.
- „Unutrašnje more” Danice Vukićević – čitali nekih godinu dana nakon izlaska a vrlo brzo nakon dobijanja NIN-a
- „Crveni kofer“ Lane Bastašić je imao prvo izdanje u Bosni 2022. ali su naizgled svi gledali na izdanje iz 2025. kao na novo.
- „Luzitanija“ Dejana Atanaskovića
- „Klub istinskih stvaralaca“ Milana Tripkovića
Za godinu izdanja isto imamo statistike, najrelevantnija kaže da je 9% naslova svežije od 5 godina u trenutku čitanja. Kad gledamo vekove, čak 62% naslova je nastalo u 20. veku, ali 21. je na drugom mestu sa 30%. Još 19. se “vidi” sa 6% naslova, dok 18. 14. i 2. vek nove ere imaju po jedan naslov. Prosečna godina je 1956.
8. Koje su neke od najkraćih knjiga koje ste čitali?
Najskorije, „Horg“, manje od 100 strana. Ranije, neke drame, recimo Sartrova „Iza zatvorenih vrata” ili Vilijamsova „Staklena menažerija”
Ubedljivo najkraća je bila „Richard Gere je bio ovde“, Tristana Halilaja od 38 strana.
Ju Hua: „Živeti“ i Alesandro Bariko: „Svila“ su dva jako kratka naslova koja bih preporučio, diskusije su bile žive. I „Jedan dan“ Ivana Denisoviča ako vas zanima gulag.
9. Koji pisci su najčitaniji i kakva je rodna zastupljenost?
- 4x Pekić
- 3x Alksandar Tišma, Saramago, Barns, Gejmen, Dostojevski, Orvel, Išiguro, Atvud, Dik, Bužarovska, Markes
Četvrti Pekić je bio na razmenskom mini-klabingu gde čitamo dela kraćeg formata.
Što se tiče rodne zastupljenosti, pre nekih pet godina, negde 15% dela je bilo od ženskih autora. Sad je taj postotak 22,7%. Čak smo na prelazu iz 2024. u 2025., i opet u jesen 2025. imali niz od po tri spisateljice.
10. Koje su to knjige za koje je bilo teško naći prevod ili dostupno izdanje? (Khm, ideje za domaće izdavače.) I koji su jezici najviše zastupljeni?
Sanja: Davne 2015. izabran je „S.N.U.F.F.“ Viktora Peljevina ali nismo uspeli da pronađemo primerak ni u prodaji ni u biblioteci. Sećam se i da sam pokušala da kontaktiram izdavača ali ne sećam se da li sam dobila neki odgovor. Na kraju smo promenili plan i čitali nešto drugo od istog autora („Šlem užasa“) a od tada je pravilo da se bar ovlaš proveri da li je knjiga aktivna na našem tržistu (ne samo da li je prevedena, nego da li je i dalje u prodaji) pre nego što je definitvno odaberemo.
Mangu „My lesbian experience with loneliness” smo čitali na engleskom jeziku, nije prevedena kod nas.
Mihalj: Doista, postojanje prevoda je različita stvar od dostupnosti knjige. Sećam se kad sam predlagao Karolja Sirmaija. Radi se o mađarskom piscu iz mog rodnog Temerina koji ima veoma svojstven poetski stil u svojim novelama, uvek o smrti i prolaznosti; Aleksandar Tišma ga je visoko cenio. Morao sam iz Beograda da naručim iz jedne antikvarne knjižare primerak njegovih „Vizija tišine”, prevod od pre pola veka.
Što se tiče jezičke zastupljenosti, statistika govori da su na Klabingu čitane knjige koje su originalno pisane na 30 različitih jezika. Najpopularniji jezik je engleski sa 31,1%, što je u par godina na početku dostiglo i preko 50%.
Drugi jezik je BCHS sa 21,0% naslova. Svi su rodom iz bivše Jugoslavije sem Crnjanskog iz Mađarske i Kristiana Novaka iz Nemačke. Slede evropski jezici:
- francuski sa 7,0%
- nemački sa 5,4%
- ruski sa 4,7%
- španski sa 4,3%
8,6% naslova je pisano na jeziku koji nije indoevropski, a i tu se većim delom radi o evropskim jezicima: mađarski 7 i finski 2 naslova. Najčitaniji jezik nevezan za naš kontinent je japanski sa 5 naslova, pa idu kineski i arapski sa po dva, i po jedan imaju turski, korejski, tibetanski, i indonežanski.
Vezano za jezike pomenuo bih još norveški, jezik koji se govori jedino u maloj i dalekoj Norveškoj, a prevode sa kog smo čitali 7 puta.
11. Čija je ideja bila osnivanje klabinga?
Sanja: Moja. 2014. sam završila fakultet i odjednom imala mnogo više vremena da čitam iz zadovoljstva ali ne i zajednicu sa kojom bih to podelila. U to vreme sam volontirala pri Infopolisu/Kancelariji za mlade gde sam imala mogućnost da predložim neki program i, kroz razgovor sa drugim volonterima i zaposlenima tamo, nastao je Klabing. Opšti sentiment je da “regularni” ljudi (ne studenti književnosti, ne pisci, ne profesori) koji vole da čitaju nemaju gde niti sa kim o tome da pričaju i upravo Klabing je odgovor na to.
12 godina kasnije, mi i dalje gotovo na svakom sastanku imamo nekog ko je “tek sad čuo da ovako nešto postoji u Novom Sadu” i nadam se da će se taj trend nastaviti.
12. Koji su to još razlozi zbog kojih volite da ga posećujete?
Sanja: Mene lično Klabing vrlo često “natera” da pročitam knjigu koju verovatno nikad ne bih sama odlučila da čitam što je fenomenalan način da se izađe iz sopstvenog “babla” i zone komfora. A druga velika vrednost Klabinga za mene je to što me diskusija sa drugima uvek navede da mi se knjiga svidi (ili ne svidi, ali mnogo ćešće ovo prvo) iz nekog ugla o kojem do tada nisam razmišljala.
Mihalj: Prosto, tu dolaze ljudi koji čitaju knjige. U doba kad smo svi stalno na mrežama i imamo novi stimulans na svakih desetak sekundi, sesti i fokusirati svoju pažnju satima na pisano delo koje samo po sebi je savršeno pasivno – ne pomera se, ne svetli raznobojno – i koje mora čovek sam da izgradi u svojoj glavi, prosto doživljaj je pričati sa tim ljudima, jer uvek imaju šta da kažu. A otvorenost i demokratičnost formata (svako može da predloži knjigu i svi imaju jednak glas pri ocenjivanju i izboru) svakako pomažu da se stvar održi.
Sve detalje o prethodnim i predstojećim klabinzima, sa sve objedinjenom bibliotekom čitanja, možete naći na njihovoj Facebook stranici, a sve aktivnosti možete pratiti i na Instagramu.
Klabing možete podržati donacijom putem ovog linka.
