Sredinom XIX veka, pojam računarstva mogao je biti samo puka izmišljotina ili upravo vizija za one koji su dobro poznavali nauku. Od takvih vizionara, mnogi se ističu kao oci onoga što danas zovemo programiranjem. Međutim, među njima je i jedna ženska figura, čije su nadarenost i ljubav prema matematici postavili temelje za razvoj računara koje danas koristimo.
Ona se zvala Ejda King Lavlejs (eng. Augusta Ada King, Countess of Lovelace) i bila je jedina zakonita kći proslavljenog engleskog romantičara, lorda Džordža Gordona Bajrona. Poput oca koji je zauvek promenio englesku, a i svetsku književnu scenu, Ejda se u ranoj mladosti bavila poezijom. Tek nešto kasnije razvila je strast prema matematici i u tom polju uznapredovala više od bilo koje druge Viktorijanke. Iako je njeno mesto u istoriji razvoja programiranja često osporavano, poslednjih godina joj se posvećuje sve više pažnje kao jednoj od ključnih ličnosti u razvoju kompjuterskih nauka.
Najveći doprinos Ejde Lavlejs jeste saradnja sa naučnikom i istraživačem Čarlsom Bebidžom na analitičkoj mašini, koja nikada nije ugledala svetlost dana uprkos činjenici da je Ejda napisala program za nju.
Zbog te saradnje, časopis „The Inquirer“ uporedio ju je sa čuvenim Stivom Voznijakom, dok za Bebidža navodi da je bio „samo Džobs“. Iako možda ne baš sasvim na mestu, poređenje sa osnivačima Apple-a oslikava veličinu ideje na kojoj su Bebidž i Lavlejs radili još u XIX veku.
Iz te perspektive, nije preterano tvrditi da je Ejdin rad zaista utabao put za razvoj mašina koje danas svakodnevno koristimo. Zainteresovana za matematiku još u ranoj mladosti, Ejda nastavlja njome da se bavi čak i nakon udaje i osnivanja porodice. Bebidža upoznaje u svojoj 17. godini, kad on već uveliko radi na inovativnim izumima.
Njihova saradnja nastavlja se u godinama koje dolaze i, dok Bebidž radi na konstrukciji analitičke mašine, upravo se u njenim komentarima na njegov rad vidi vizija onoga što će se tek dva veka kasnije postati stvarnost. Naime, među njenim beleškama, istoričari su pronašli algoritam koji je mašina trebalo da koristi, a koji neki smatraju prvim kompjuterskim programom. Takođe, u jednom pismu Bebidžu, Ejda piše:
„Analitička mašina nije namenjena da išta stvori. Ona može samo raditi ono što mi znamo da joj naredimo da uradi… Međutim, verovatno će ispoljiti indirektan i recipročan uticaj na samu nauku.“
Iz ovog i sličnih komentara izgleda kao da Ejda razume mašinu bolje od samog njenog tvorca. U vezi sa time, istoričari pretpostavljaju da je razlog tome činjenica da matematiku tumači u skladu sa svojevrsnom „pesničkom“ imaginacijom, tako joj pripisujući karakteristike koje će tek mašine 21. veka moći da imaju. Naime, Ejda je nastojala da rad mašine uskladi sa procesom razmišljanja i upravo zbog toga se smatra većim vizionarem, a tako i značajnijom figurom u istoriji programiranja, od samog Bebidža.
Osim toga, Ejdino delo se danas često uzima kao primer uloge žena u svetu tehnologije, pa se 13. oktobra slavi i Dan Ejde Lavlejs kao prisećanje na uticaj koji žene imaju u tom polju. Iako su mišljenja o njenom radu i samom doprinosu razvoju nauke i dalje podeljena, mnogi veruju da se upravo ova Viktorijanka može smatrati utemeljivačem modernog računarstva. Upravo zbog toga, u slavu njenog 200. rođendana 10. decembra ove godine, pokrenuta je i kampanja za pravljenje lego strukture koja bi ilustrovala njeno mesto u istoriji. Struktura sadrži mašinu koja nikada nije konstruisana, kao i figure Bebidža i Lavlejs. Realizacija ideje zavisiće od uspešnosti kampanje koja se trenutno vodi na Tviteru, ali je ova inicijativa svakako velika podrška za priznavanje mesta Ejde Lavlejs u svetu nauke.
- Nostalgija kao politika Evrope u „Vremenskom skloništu“ G. Gospodinova - July 22, 2024
- O prvom srpskom krimi romanu i autorima ispod radara mejnstrima: No Rules izdavaštvo - March 29, 2024
- Bedeker kroz besmisao: Trči, Jorgovanka, trči - January 3, 2024