Kako da znate da ste u romanu Virdžinije Vulf

Početak čuvenog romana Virdžinije Vulf Gospođa Dalovej obeležila je jedna naizgled svakidašnja odluka. Naime,

Gospođa Dalovej je rekla da će sama kupiti cveće.

Ovim simboličnim činom gospođa Dalovej zapravo preuzima kontrolu nad sopstvenim svetom. Ukoliko se pronalazite u nekim od sledećih situacija, krajnje je vreme da razmislite o narednim koracima koje ćete preduzeti ne bi li se vaši putevi slobode i sreće konačno ukrstili.

Pedeset ti je godina, slaba si, a najbolji deo tvog života je za tobom.
Prošle su godine od kako si poslednji put podelila postelju sa svojim mužem, hvala bogu!
Ipak, zar ne osećaš da si još uvek deo toga? Uprkos tvojim godinama, uprkost tome što Oliver ne obraća pažnju na tebe, zar ne osećaš, čak i sada, da si deo pulsirajućeg srca grada, požudnog mirisa cveća na Čering Krosu, zujanja trole koja tuda prolazi.
Žene te podsećaju na cveće. Cveće te podseća na žene. Muškarci te podsećaju na lovačke pse tvog oca, njegove konje, ili na rat.
Tvoj najmlađi sin prilazi ti uplakan a ti tačno znaš šta bi trebalo da kažeš da ga utešiš. Uzimaš iskzranu krpenu lutku iz njegovih aljkavih ruku obećavši mu da će do jutra biti popravljena i iznenada osećaš veliki spokoj.
Muškarci pričaju o Indiji dok se ti poigravaš porubom haljine. Trebalo je da obučeš plavu.
Tamno ljubičasta puzavica je u bujnom cvetanju.
Iznureni mladi čovek dok drži cigaretu između prsitju upire u tebe pogled koji ti je dobro poznat.
Krpiš par čarapa, iako za tako nešto možeš zatražiti pomoć. Voliš da se osećaš korisno.
Među tvojim prijateljima nalazi se bar jedan umetnik. Diviš mu se, ali ga ne razumeš u potpunosti. Ponekad, strepiš da ti nedostaje njegove hrabrosti.
Godinama unazad, Suzan, rumenila visoko natapkanog na obrazima, nežno te je uzela za ruku i povela da gledate mesec dok se izdiže nad zalivom. To je bio najveći trenutak tvog života. Sledećeg jutra verila si se i nikada je više nisi videla; načula si da se udala za vojvodu, ugojila i preselila na selo.
Talasi koji se sudaraju podsećaju te na propalu karijeru tvog oca. Ali, i na ženu koji si nekad poznavala.Obučena u belo smejala se i stajala na stepecima na zabavi Albertsonovih. Na nemilosrdnost dana koji prolaze, i uvek na Englesku, istrajnu.
Muž ti opet obeduje u klubu. Rukom pritiskaš čelo i sa setom razmišljaš o Luisu, mada znaš koliko je to besmisleno.

U Harodsu, misli su ti rastrzane između kupovine rukavica i propadanja u ambis razočaranja.

Možda si zurila predugo u elegantnu ženu sa druge strane hodnika. Možda, da budemo precizniji, u njene blago odvojene usne?
U pauzama između dve rečenice razmatraš sopstveni život od devojačkih dana, do ovog trenutka. Čovek sa kojim vodiš razgovor, nesvestan toga šta se dešava u tvojoj glavi, nastavlja.
Na zabavi obuzeta si nespokojem. Julija je obasuta pažnjom muškaraca, sigurna u sebe i lepša nego ikad, ti nikada ranije nisi toliko želela da budeš sama ispod bukve na imanju Harvikovih.
Neki čovek govori nešto neprijatnu stipendisti koji sedi do njega. U agoniji si.
Služavka sužava oči dok joj govoriš da doloži pečenje. U agoniji si.
Tvoja kći dolazi kasno kući, mokra usled letnje kiše. U agoniji si.
Posle sveg tog vremena, Žil ti piše pismo.
Tvoja posluga je nervozna kada se nalazi u tvojoj blizini, ali samo zbog toga što te voli.
Neko umire. Kasnije, postaje jasno da je to bio tvoj najdraži prijatelj.
Genijalan čovek kome nedostaje humora pokušava da void razgovor sa tobom. Sažaljevaš ga, ali se osmehuješ ohrabrujući ga.

Izvor: The Toast