Čuvene prve rečenice romana u emotikonima

Opšte je poznata istina da sajber prostor postavlja nove izazove kada su u pitanju pisanje, čitanje i interpretacija književnosti. Našu pažnju danas su privukli emotikoni, simboli svojstveni takozvanim „digitalnim domorocima”, odnosno generacijama koje se u digitalnom dobu osećaju potpuno prirodno.

Moglo bi se reći da emotikoni predstavljaju univerzalan jezik, neku vrstu govora tela interneta. Ukoliko smo svesni težine poruke koju želimo da prenesemo i samo ukoliko pažljivo razmotrimo njihovu upotrebu emotikoni mogu da nam pomognu da izmenimo nameravano značenje.

Emotikoni vrlo lako postaju sredstvo uz pomoć kojeg poruka dobija pomalo skriveni nivo značenja. Takođe, uz emotikone, emocionalni ton poruke postaje jasniji, a u digitalnom svetu gde ljudi lako planu ovo je veoma važno.

Uz pomoć emotikona ispisane su čuvene prve rečenice genijalnih romana. Možete li da pogodite o kojim se romanima radi?

P.S. Nadamo se da se ovakve rečenice neće naći u redovnoj upotrebi, osim u nekakvim orvelovskim projekcijama stvarnosti gde jezik postaje sredstvo masovne manipulacije.

10.

11.

12.

Odgovori:

1. „Bila su to najbolja vremena i najgora vremena.” – Čarls Dikens, Priča o dva grada; 2. „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, primetio je da se u krevetu bio pretvorio u ogromnu bubu.” – Franc Kafka, Preobražaj; 3. „Lolita, svetlosti mog života, ognju mojih prepona.” Vladimir Nabokov, Lolita; 4. „Vrisak se prolama nebom.” – Tomas Pinčon, Duga gravitacije; 5. „Bilo je zadovoljstvo spaljivati ih.” – Rej Bredberi, Farenhajt 451: 6. „Gospođa Dalovej je rekla da će sama da kupi cveće.” – Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej; 7. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.” – Lav Tolstoj, Ana Karenjina; 8. „Opšte je poznata istina da je bogatom neoženjenom čoveku, žena neophodna.” – Džejn Ostin, Gordost i predrasude; 9. „Bio je to starac što je sam samcit, u malom čunu, ribario u Golfskoj struji a da, eto, za osamdeset i četiri dana, nije ulovio ni jednu jedinu ribu.” – Ernest Hemingvej, Starac i more; 10. „Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi led.” – Gabrijel Garsija Markes, Sto godina samoće; 11. „Nemajući izbora, sunce je sijalo na ništa novo.” – Semjuel Beket, Marfi; 12. „Zovite me Išmael.” – Herman Melvil, Mobi Dik