U jarko osvetljenjoj sterilnoj prostoriji, na stolicama poređanim u krug sedelo je dvanaestoro ljudi. Jedna stolica je bila prazna. Svi su se pitali za koga je, sve dok na nju nije seo jedan čovek koji se u mnogome razlikovao od ostalih dvanaest. Pre svega, bio je vidno uplašen. Nejgova žuta košulja štrčala je u moru beživotno-sivih sakoa i blejzera. Svi su ga gledali sa blagim gađenjem dok su jedni drugima nešto došaptavali ivicama usana.
‘Dobro veče svima’, progovori stidljivo čovek u žutoj košulji. Na njegovoj tablici sa imenom pisalo je ‘Mortimer’. Njegov pozdrav dočekan je sa dva-tri stidljiva (ili hladna?) klimaja glavom.
U trenutku sav žamor prestade i u sobu u uđe visok, mlad čovek u crnom odelu i košulji beloj kao što je bilo i njegovo lice.
‘Zauzmite mesta, pa da počnemo’. Bez pogovora, svih dvanaestoro ljudi poseda na stolice, a Mortimerov osmeh i ruka koju je pružio ovom bledom mladiću, ostaše da vise u vazduhu potpuno izignorisani.
Pošto su svi seli, mladić u crnom odelu uputi blago prezriv pogled prema Mortimeru i reče: ‘Vidim da imamo novo lice večeras. Izvolite, predstavite se grupi.’
‘Dobro veče. Ja sam Mortimer, i ja sam dobročinitelj.’
‘Dobro veče Mortimere.’, odgovoriše ostali.
‘Vrlo dobro’, reče mladić u crnom. ‘Ali od danas ti više nisi Mortimer. Ne ovde. Lična imena doprinose prisnosti, a prisnost nas tera da činimo dobra dela. Od večeras tvoje ime je DD13.’
‘Reci nam onda, DD13, kakvo si dobro delo počinio?’
Mortimer se počeša po glavi, navikavajući se na to da se sada zove kao model mašine za veš, i posle nekoliko sekundi konačno reče: ‘Pomogao sam starici da pređe ulicu.’
‘Strašno! Odvratno! Mislim da ću povratiti!’, Mortimer je razaznavao šapate ostalih ljudi. Jedino je bledi mladić sedeo sa istim neodređenim pogledom na licu: ‘Zbog čega si to uradio DD13?’.
‘Pa bila je jako stara, a saobraćaj je bio užasan, pa… Poginula bi, ljudi!’, skoro pa očajnički reče Mortimer.
‘U ovom društvu, dragi moj DD13’, reče mladić, ‘svi se pridržavamo pravila PSS.’
‘Profit, Samoživost, Sebičluk’, odgovoriše dvanaestoro ljudi u glas, iako niko nije postavio pitanje.
‘Tačno tako. A tebi je, DD13, ovo poslednja šansa da se izvučeš i spasiš zatvora. I sam znaš da ovo nije prvi put da kršiš PSS, osnovno pravilo našeg društva. Ili treba da te podsećam na dečaka kojeg si prošlog leta spasio od davljenja?’
‘O bože?!’, jedna žena zgroženo ustade i napusti grupu. Dok je izlazila, gledala je u Mortimera sa užasom u očima.
‘Dobro DD13. Sedi. Dosta je za večeras.’ Mortimer je sedeo i slušao koliko se dugo ostali članovi susdržavaju od dobročinstva i koliko su ponosni zbog toga. Mladić u crnom samo je klimao glavom. Nije ih pohvalio, jer pohvala po pravilu PSS spada u kategoriju dobročinstava, i za nju je zakonom PSS 14/28 određena kazna pritvora u trajanju od 24 časa, i mesec dana posećivanja ovakvih sastanaka. Mortimer je znao sve PSS zakone napamet jer ih je mnogo puta kršio, i stideo se zbog toga. Zašto on ne može da bude kao ostali? Šta ga to tera da stalno čini dobro?
Nakon sastanka, Mortimer je zastao na ulici i zapalio cigaretu. Čovek koji je prolazio pored njega, nehajno je dobacio: ‘Hej, druže, to što radiš i nije baš najzdravije.’. Pre nego što je Mortimer stigao da mu kaže da beži, stvorila su se dva policajca. Priveli su tog čoveka. Ležaće nedelju dana u zatvoru i dobiće da pije dve kutije Savetostopina, za ubijanje savesti. To mu sleduje zbog kršenja zakona PSS 74/1071: Davanje saveta.
- Vrati se na spavanje - July 31, 2015
- Žitije Džona Snježnoga - December 16, 2014
- (O) Čemu? - December 5, 2014