Eskapizam

Teške kazaljke odjekivale
su u maloj sobi
taktove dokolice.

Cela Zemljina rotacija
svela se na časovnik
bez brojeva.

Bezvremica
– duga kao tuga.

Mlado telo
neodvojivo od ležaja,
prikovano silom sopstvenih
misli.

Život na procepima stvarnosti.

Na prozoru sivo-beli
Golub nepomično stoji
i jednolično guguče.

U nameri da otera Goluba,
ruka – teška kao život
pomera se i nespretni trzaj
otkriva rasute staračke pege.

Škljocanje kostiju
jedini je svedok mladosti,
a osušene ruke
preostale su sluge lenjosti.

Jedan od sedam prinčeva
zadovoljno se smeši
dok u susednoj sobi,
na radiju suvi glas ponavlja:

„Smrt je izmislila vreme.“

Miloš Markov

Magazin za promociju kulture čitanja i kreativnog pisanja.

Latest posts by Redakcija (see all)