Malo je pisaca za koje se može reći da su u svom opusu iskazali onu spretnost koju je imao i D. H. Lorens dok je pisao svoje u suštini ljudske priče. Poput mnogih drugih pisaca, on je na osnovu ličnog iskustva stvarao neodoljivu, ali često i srceparajuću prozu.
Dejvid Herbert Ričards Lorens rođen je 1885. u porodici koja je pripadala radničkoj klasi, a od malih nogu pokazao je strast prema pisanju. Lorens je bio vrlo blizak majci, a nakon njene smrti usledio je dug i tužan period koji je poslužio kao osnova za njegov polu-autobiografski roman Sinovi i ljubavnici.
Njegovi savremenici dodelili su mu etiketu pornografa, a oštre kritike uputio je i Džozef Konrad:
Obično đubre i ništa drugo osim nepristojnosti.
Nedavno je otkriven esej gde T. S. Eliot bez ikakvog ustručavanja naziva Lorensa nesofisticiranim demonom i dodaje da:
Kada njegovi likovi vode ljubav – ili obavljaju ono što gospodin Lorens smatra za vođenje ljubavi – a ne rade ništa drugo – ne gube samo sve one blagodeti, istančanosti i čari koje su se vekovima razvijale kako bi vođenje ljubavi postalo podnošljvije; čini se da oni ponovo prolaze kroz metamorfoze evolucije, zaobilaze majmuna i ribu i stižu do nekakvog gnusnog parenja protoplazme.
- Književni chic: od heroine do modne ikone - October 30, 2023
- Ustaj i zablistaj: dnevni rituali kreativnih ljudi - March 11, 2017
- Čarls Bukovski o idealnim uslovima za kreativno stvaranje - February 16, 2017
