Poezija i proza

Ukrali su ga i doveli daleko, Rekli mu da je kraj došao čulo se kako cvili neko, puzeći kraj njega prošao. Ukrali su ga i plašili mrakom Rekli mu da…

Satima je sedela u biblioteci. Nije bilo zvuka. Tišina. Potpuni spokoj za nekoga. Ne za nju. To ne bi bilo čudno da Milani ovo nije bio prvi dan na poslu. Jutros se jedva provukla pored ulaznih vrata, čija je škripa dugo zatim odjekivala tamnim hodnicima prepunim ogledala. Pokupila je neke slomljene naočare koje su stajale na ulazu pored ogledala, i ušla.

I kad Kosmos; sav treperav od snoviđenja; kistom dotakne azurni rep te zvezde repatice koja preleće: pokušavajuči da isplete one platinaste niti smisla;