Ove godine čitali smo sramotno malo sa spiska od 15 knjiga koje smo prošlog decembra izdvojili kao najzanimljivije najave domaćih izdavača za 2024-u, ali to nas nije sprečilo da ove godine budemo još ambiciozniji u odabiru naslova. Jer, kakva bi to čitalačka lista bila ako bi bila dostižna.
Za 2025-u simbolično predstavljamo 25 knjiga domaćih izdavača od kojih se nadamo da ćemo pročitati bar trećinu. Sve ostale, naravno, ostaju nam u dugoročnom planu, a nadamo se da će se neke od njih naći i na vašem TBR spisku za sledeću godinu.
Odavno već ne više tako mlada izdavačka kuća iz Beograda s kojom se virtuelno družimo od njihovog osnivanja 2018. godine za 2025-u godinu nam priprema nekoliko zanimljivih prevoda.
1. Moje pesme, Edina Svoren – Zbirka priča „Moje pesme” mađarske autorke Edine Svoren sastoji se od trinaest priča koje duboko istražuju teme otuđenja, unutrašnje izolacije i kompleksnih odnosa među ljudima. Svoren piše prozu sa prepoznatljivom oštrinom i psihološkom preciznošću, prikazujući hladne i prodorne slike života na marginama svakodnevice. Svoren majstorski prikazuje osećanje otuđenosti i nemogućnost uspostavljanja smislenih veza, a njena proza, oštra i bez kompromisa, ostavlja snažan utisak na čitaoce. Edina Svoren (1974) jedna je od najpoznatijih savremenih mađarskih autorki, nagrađivana brojnim književnim priznanjima, uključujući prestižne nagrade „József Attila“ i „Libri”.
2. Bezmatek, Mira Marcinova – Roman „Bezmatek” istražuje temu gubitka, posebno kroz prizmu smrti majke. Autorka stvara emotivnu i duboko ličnu naraciju koja se bavi kompleksnim odnosima između majke i ćerke. Kroz pripovedanje junakinje, izranjaju slike detinjstva, portret majke, kao i fascinacija koju dete gaji prema svojoj majci. Glavni motivi knjige uključuju gubitak, ljubav i sećanja, a autorka prikazuje kako smrt majke ne može potpuno prekinuti tu vezu. Marcinova koristi ekspresivan stil pisanja, gde svaka rečenica nosi težinu i dubinu osećanja, dok simbolika pčelinje košnice predstavlja gubitak majke, oslikavajući kako se život nastavlja uprkos patnji. Mira Marcinova (1985) veliko je poljsko književno ime u usponu, dobitnica je najznačajnije poljske nagrade „Paszporty Polityki” i nominovana za književnu nagradu „Nike” i „Konradovu nagradu”, sve za njen prozni debi „Bezmatek”.
3. Moje srce u tesnim okovima, Mari Ndijaj – Roman „Moje srce u tesnim okovima” prati lik Nadi Lakordejr, sredovečne učiteljice koja pokušava da razume promene u svom životu. Njena svakodnevica se dramatično menja kada ona i njen muž Anž bivaju isključeni iz svog lokalnog okruženja u Bordou. Ova neočekivana isključenost izaziva kod Nadi osećaj paranoje i straha. Roman istražuje identitet i etničku pripadnost kroz Nadin lik, a emocionalna napetost čini ovo delo duboko psihološkim i provokativnim. Ndijaj gradi čudnu bračnu atmosferu, opisujući iznenadnu promenu ponašanja drugih ljudi prema bračnom paru, provlačeći kroz celu priču motiv muške homoseksualne romanse. Mari Ndijaj (1967) dobitnica je „Gonkurove nagrade”, nagrade „Femina”, „Velike nagrade pozorišta Francuske akademije” i nagrade „Neli Zaks”.
4. Vešt sanjar, A. L. Snijders – „Vešt sanjar” predstavlja zbirku veoma kratkih priča A. L. Snijdersa, majstora izuzetno kratke proze. Kao i u prethodnim zbirkama, Snijders istražuje male trenutke svakodnevnog života, ali kroz prizmu filozofskih uvida i promišljanja o čoveku, prirodi i umetnosti. Njegove priče su jednostavne na prvi pogled, ali nose duboku refleksiju, često sakrivenu među redovima. Kao moralista i intelektualac, Snijders se vešto suprotstavlja postmodernističkom relativizmu, ne bojeći se da iskaže stavove. Čitaoci se uvek mogu osloniti na njegov prepoznatljiv ton, u kojem se ironija i blag humor prepliću sa suptilnim promišljanjima o životu i smrti, odnosu čoveka prema prirodi i važnosti umetnosti. A. L. Snijders (1937–2021) bio je holandski pisac, poznat po tome što je stvorio novi književni žanr pod nazivom „veoma kratka priča”. Za ovo je dobio mnogo pohvala u medijima, uključujući i Pitera Stajnza, u to vreme recenzenta „NRC-Handelsblada”. Dobitnik je nagrade „Konstantin Hajnens” za celokupno stvaralaštvo, a u njegovo ime je 2012. ustanovljena nagrada za priče od najviše 220 reči.
Ovogodišnji laureat NIN-ove nagrade (koji je posle više godina istoj uspeo povratiti ugled) poznat je po odabiru „uvrnutih, fantastičnih i sirovih priča“ kako su nam to jednom prilikom sami priznali. Kada smo ih pitali šta nam spremaju za 2025-u, nismo se iznenadili zanimljivim naslovima:
5. Rečnik čudnovatih tuga, Džon Kenig (prevod: Stefan Janjić), (naslov originala The Dictionary of Obscure Sorrows) – Da li ste se ikada zamislili nad životima osoba s kojima se mimoilazite na ulici? Ili možda posmatrali oluju s grmljavinom i osetili iskonsku glad za katastrofom, nadajući se da će vam to uzdrmati život? Ili ste gledali stare fotografije i osetili nostalgiju za vremenom koje nikada niste doživeli? Rečnik čudnovatih tuga poetski definiše upravo ovakve slike: emocije koje svi osjećamo, ali nemamo rieči da ih izrazimo.
6. Zatvorenih očiju, Đanriko Karofiljo (prevod: Ivana Mangov), (naslov originala Ad occhi chiusi) – Još jedan roman iz serije o advokatu Gverijeriju, koji prihvata slučaj mlade žene koja je bila žrtva zlostavljanja i koja je imala hrabrosti da prijavi svog bivšeg partnera, svog progonitelja, iako nijedan drugi advokat ne želi da je zastupa zbog straha od moćnih ljudi koji su umiešani.
7. Lijek protiv melanholije (radni naslov), Slađana Nina Perković – Nova knjiga Slađane Nine Perković, čiji je roman „U jarku” preveden na nekoliko jezika i dobio specijalno priznanje žirija za Nagradu Evropske unije za književnost, smeštena je u Pariz i prati priču o usponu i padu jedne mlade devojke iz Bosne.
8. Analena, Analena Benini (prevod: Boris Maksimović), (naslov originala: Annalena) – Roman o dvema ženama koje nose ista imena, ali žive dva potpuno različita života, o ženama koje se nikada nisu srele, ali koje su, pored imena, delile strast prema životu, kao i veliku ljubav prema čitanju i pisanju.
Izdavač koji posebno vodi računa o književnosti koju stvaraju žene i delima koja svet sagledavaju iz ženskog ugla i ove godine najavljuje nekoliko zanimljivih dela od kojih izdvajamo:
9. Boy Parts, Eliza Clark – debitantski roman Britanske spisateljice koja se do 2023. godine već našla na prestižnim listama mladih književnika. Boy Parts je šokantni triler prepun crnog humora koji je odmah po objavljivanju postao hit na TikTok-u, a po kom je prošle godine napravljena i predstava.
10. On Women, Suzan Sontag – kolekcija eseja američke spisateljice poznate po delima koja zadiru u aktuelne društvene probleme. On Women sadrži tekstove i intervjue posvećene temama poput starenja, feminizma, seksualnosti i fašizma.
11. Zapisi iz zemlje najsrećnijeg naroda na svetu, Vole Sojinka – ova politička satira nigerijskog nobelovca privukla je pažnju kritike i publike odmah po svom objavljivanju 2021. Glavni junak je hirurg koji otkriva šemu prodaje organa u bolnici u kojoj radi.
Jedan od najaktivnijih izdavača na domaćoj sceni po običaju je najavio mnoštvo interesantnih naslova, od kojih nismo znali koji pre da odaberemo.
12. Ruta Tannenbaum, Miljenko Jergović – ovaj roman iz 2006. godine smatra se Jergovićevim najkontroverznijim delom zbog tema koje zadiru u neslavnu prošlost kraljevine Jugoslavije u čije se pore uvlači nacizam 1930. godine.
13. O lepoti, Zejdi Smit – nakon što je ove godine objavila „Bele zube“, debitanski roman znamenite moderne britanske spisateljice Zejdi Smit, sledeće godine Booka nam priprema treći roman ove autorke, koji se bavi temom i percepcijom lepote, kao i etničkim i kulturološkim razlikama između Velike Britanije i SAD-a.
14. Kairos, Dženi Erpenbek – ovogodišnja dobitnica Bukerove nagrade nije pobrala naročito visoke ocene na Goodreads-u, ali tema kojom se bavi u romanu „Kairos“, svakao je vredna pažnje. Priča je smeštena u Istočni Berlin tokom 1986. godine i govori o ljubavnoj vezi čiji su usponi i padovi tesno vezani sa krahom Istočne Nemačke.
15. A Little Life, Hanya Yanagihara – roman američke spisateljice objavljen 2015. godine prati odnose četvoro prijatelja sa fakulteta tokom nekoliko decenija, nudeći sveobuhvatnu perspektivu na izazove s kojima se pojedinac susreće na svom putu odrastanja u savremeno doba.
Sa Kontrastovim najavama teško je svesti izbor na samo nekoliko naslova, budući da je ova izdavačka kuća poznata po raznolikosti i kvalitetu svojih izdanja. Ipak, uspeli smo nekako da izdvojimo četiri:
16. Izabrane pesme Mihaila Ljermontova, Mihail Jurievič Ljermontov – poznat po sjajnom odabiru domaće i svetske poezije, Kontrast nam sledeće godine donosi sveže izdanje jednog od najpoznatijih ruskih romantičarskih pesnika.
17. Rat svetova, Herbert Džordž Vels – jedan od pionira naučne fantastike koji je postavio standarde žanra pre više od veka, ostavši do danas inspiracija mnogim modernijim delima i filmovima, dogodine će se pred čitaocima naći u osveženom ruhu.
18. The Age of Innocence, Edith Varton – engleski klasik čija slava ne jenjava ni u 21. veku. Za Edit Varton kažu da je poslednji viktorijanski pisac, a ovo delo napisano je upravo u stilu te tradicije, no ipak sa jasnom političkom porukom. Roman je nagrađen Pulicerom 1921. godine, učinivši autorku prvom ženom koja je postala laureat te prestižne nagrade.
19. These Days, Lucy Caldwell – međunarodno hvaljen i prilično uspešan roman književnice iz Severne Irske govori o dve mlade sestre u Belfastu tokom Drugog svetskog rata.
Izdavač koji je ove godine predstavio veliki broj interesantnih naslova, uključujući i od kojih obično prežu mnogi domaći izdavači, za 2025-u nam priprema:
20. Zakoni gubitka, Mazin Habib – Ne zapostavljajući domaće pisce, No Rules nastoji da nam približi književnost iz delova sveta koji su na domaćoj sceni često zanemareni. „Zakoni gubitka” su zbirka priča uglednog omanskog pisca i izdavača, i jedna od samo dve knjige književnosti sa ovih prostora koje su prevedene na srpski jezik (druga knjiga predstavlja zbirku eseja Kapljica u okeanu prevodilaštva). Pored ovih omanskih autora, očekuje se da početkom 2025. izađu čak tri romana saudijske književnosti, dok je jedna antologija kratkih priča emiratskih autora već objavljena.
21. Neverovatna sudbina profesora Zorana Živkovića, Ivana Radojčić – Prema najavam izdavača, u zaplet ove postomdernističke avanture upleten je pisac Zoran Živković i sama ta premisa dovoljno je zanimljiva da se ovaj roman nađe na našem spisku. Ivana ujedno sprema još jedan – kako to No Rules navodi, još uvrnutiji roman – pod naslovom „Bezimeni”.
22. Ispod pustinje: drevni emiratski gradovi kojih više nema, Dejvid Milar – početkom godine će zajedno sa gorepomenutom emiratskom antologijom priča biti distribuisana i knjiga britanskog novinara, geologa i arheologa-amatera koji je godinama živeo u Emiratima, zaljubio se u tu zemlju i istraživao tajne nepregledne pustinje, drevne gradove – koje je vreme odnelo. Jedno od najzanimljivijih iznenađenja u poslednje vreme.
Još jedna od onih stranica sa koje ne znamo šta pre da izaberemo, Bloom nam za 2025-u priprema:
23. Čitalac Žila Verna, Almudena Grandes – drugi od šest planiranih romana koje španski pisac planira da objavi kao celinu pod nazivom „Epizode beskrajnog rata” (original: Episodios de una guerra interminable) ambiciozni je projekat koji ima za cilj da napravi hroniku diktature generala Franka.
24. Opsada Troje, Teodor Kalifartides – tokom Drugog svetskog rata u Grčkoj, jedan profesor odlučuje da povede svoje učenike u pećinu kako bi ih zaštitio od bombardovanja. Tu počinje da prepričava legendarnu Ilijadu u nastojanju da ohrabri svoje učenike i ovim zapletom autor nam pruža jedan savremen, psihološki uvid u moć mita.
25. Lubjevo, Mihal Vitkovski – roman Lubievo (2005) drugo je delo poljskog autora koji je upravo zahvaljujući njemu postao poznat širom zemlje, a i van njenih granica. Roman se smatra prilično kontroverznim jer se bavi životom u jednoj homoseksualnoj zajednici tokom komunističkog režima u Poljskoj.
- Sajam knjiga u Novom Sadu: najava i literarni konkurs - February 24, 2025
- Prustov upitnik: Miloš Petrović i kriza mladog odraslog doba - January 30, 2025
- 25 knjiga za 2025-u: Šta nam spremaju domaći izdavači - December 16, 2024
