Drama na danskom dvoru: Londonski „Hamlet“ u Narodnom pozorištu

„Danas je teško shvatiti da je englesko pozorište nekada bilo isključivo putujuće. Pozorišne zgrade su u stvari novitet u našoj pozorišnoj kulturi. (…) Gostovanja su bila u Šekspirovoj krvi, kao i u krvi glumačke trupe sa kojom je radio (…)“ – Dominik Dromgul, reditelj „Hamleta“

U okviru svoje dvogodišnje svetske turneje, započete 23. aprila ove godine, londonski Glob je 18. juna gostovao i u Beogradu, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Pre povratka na svoje matične daske, mlada i nadahnuta družina posetiće 205 zemalja širom sveta.

Trupu čini dvanaest glumaca, od kojih dvojica tumače naslovnu ulogu, dok se ostali zamenjuju u preostalim, čineći tako svako naredno izvođenje drugačijim – ne bi vam dosadili ni da ih gledate nedeljama. Hamleta tumače Naim Hajat i Ladi Emeruva – mladić čije je strastvene monologe slušala beogradska publika. Klaudija i Polonija na smenu igraju Kit Bartlet i Džon Dugal – dok je Bartletov Polonije duhovit i harizmatičan, Dugalov Klaudije je hladan i čvrst – teško ih je i zamisliti u zamenjenim ulogama. Ova dva junaka tumači i Raviri Parateni.

Ofeliju, Gertrudu, Horacija, Rozenkranca, Gildensterna i Laerta igraju Fibi Filds, Miranda Foster (fantastična u ulozi Gertrude), Dženifer Liong (koja nije nikoga ostavila ravnodušnim kao poludela Ofelija), Amanda Vilkin (odlična u ulozi vernog Horacija), Berus Kan, Tom Lorens, i Metju Romin. Komad su režirali Dominik Dromgul i Bil Bakherst.

Globov „Hamlet“ se oslanja na sam Šekspirov tekst, te scenografija dočarava samo goli kostur činova, i sastoji se iz kofera, dok kostimi, prema rečima Dromgula, podsećaju na one putujućih trupa iz 30-ih godina prošlog veka.

Dočaravajući atmosferu Šekspirovog pozorišta, svetla se ne gase tokom izvođenja predstave, omogućivši tako publici da vidi glumce, ali i glumcima da vide publiku, time dodatno jačajući vezu između scene i gledališta. Izvođenje je propraćeno autentičnom muzikom Šekspirovog doba, koju glumci sami izvode na sceni, kao i malom tačkom o smislu života i smrti, koji je dočarao Bartlet.

Iako tragedija, „Hamlet“ je prepun duhovitih opaski i pošalica, koje često izazivaju gromoglasan smeh među publikom, koja se nije ustručvala ni da aplaudira, ni da se nasmeje, dok su oni na galeriji često i stajali kako bi bolje videli Hamletov dvoboj s Laertom, ili Ofelijino mahnito recitovanje.

Izvođenje predstave je pratio i prevod na ekranu iznad scene, koji je mnogima verovatno značajno pomogao da bolje razumeju dijaloge, iako vaš skromni izveštač veruje da bi reakcije publike bile istovetne i da im je prevod uskraćen, toliko izražajno glumci dočaravaju emocije koje ih obuzimaju.

Ukoliko niste bili u prilici da pratite Hamletovu tragediju u Beogradu, imate priliku da prisustvujete i njegovom večerašnje otvaranje prvog Šekspirovog festivala u Čortanovcima, na kojem će uloge već biti zamenjene, i gde vas sasvim sigurno očekuje sasvim nova predstava.