Često se na internetu može naići na naslove članaka koji u sebi sadrže frazu „neprevodive reči“. Priznajem, i sama sam bila fascinirana takvim jednim člankom. Toliko fascinirana da sam morala da ga prevedem. Mnogo mi je bilo zanimljivo kako nemački jezik ima reč koja znači „priželjkivati da budeš na mestu gde nikada pre nisi bio“ ili kako Norvežani koriste jednu reč kako bi izrazili značenje „sedeti napolju po sunčanom danu i uživati u pivu“. Mislila sam kako bi bilo baš lepo i da srpski jezik ima ovaku reč. A onda sam počela da pišem masterski rad. I shvatila da neprevodivost kao pojam uopšte nema smisla.
Ovo su lingvisti shvatili još 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Jedan od najzaslužnijih ljudi koji su se bavili ovim pitanjem jeste Roman Jakobson. Veliki uticaj na njega imala je strukturalna lingvistika. Da bih nastavila sa obrazloženjem odgovora iz naslova ovog teksta, moramo se prvo malo pozabaviti ovom podvrstom lingvistike.
Strukturalna lingvistika temelji se na idejama švajcarskog lingviste Ferdinanda de Sosira. On je rekao da je svaki jezik sistem koji se sastoji od jezičkih jedinica tj. reči. U tom sistemu, svaka jezička jedinica zavisi od celine, a uloga svake jezičke jedinice određuje se njenim mestom u sistemu u odnosu na druge jedinice. Svaka jezička jedinica sastoji se od označenog tj. pojma ili mentalne slike i označitelja tj. glasovne/pisane manifestacije tog pojma. Odnos između pojma i njegove manifestacije je nemotivisan. To znači da je razlog zašto se pojam mačke (životinje, domaće ili divlje koja ima četiri noge) manifestuje u srpskom jeziku kao m-a-č-k-a ili u engleskom kao c-a-t jedna velika slučajnost.
Sosir ide dalje u svojim objašnjenjima i kaže da je svaka jezička jedinica nosilac ne samo značenja već i vrednosti. Na primer, francuska reč mouton (ovca) može imati isto značenje kao engleska reč sheep (ovca). Međutim, ove dve reči nemaju istu vrednost. Pod francukom rečju mouton podrazumeva se i engleska vrednost reči sheep (ovca) kao i vrednost reči mutton (ovčetina).
Ako je odnos između označenog i neoznačenog nemotivisan i ako ne postoji potpuno podudaranje između vrednosti reči u određenim jezicima (kao što je slučaj sa engleskim, francuskim, ali i srpskim u primeru sa ovcom), dolazi se do zaključka da je prevođenje nemoguće. Ali prevodioci postoje i pisani i usmeni prevodi uveliko se rade toliko godina unazad.
Tada Roman Jakobson stupa na scenu (onaj lingvista sa početka teksta) koji kaže da je tačno da ne postoji podudaranje između jezičkih jedinica, ali da postoji podudaranje između poruka. Svaka poruka je kombinacija značenja jezičkih jedinica. Prevođenje je prenošenje poruka sa jednog jezika na drugi.
Jakobson kritikuje Sapir-Vorfovu hipotezu koja glasi da pojmovi izraženi u jednom jeziku ne mogu biti tačno shvaćeni od strane govornika drugog jezika jer naše mišljenje tj. viđenje sveta zavisi od jezika kojeg govorimo. Ova hipoteza je naišla na mnoge kritike, uključujući i Jakobsona koji tvrdi da se bilo koji pojam može izratiti u bilo kom jeziku i da govornici mogu da shvate njegovo značenje. Pitanje je samo na koji način će se pojam preneti tj. kojim jezičkim jedinicama i kojim njihovim kombinacijama.
Sve ovo znači da su one reči sa početka članka u stvari prevodive. Zbog razlika u jezičkim sistemima, na primer norveškog i srpskog, norveški pojam se označava jednom rečju, a srpski (za sada) rečenicom. Šta to znači za sada? To znači da prevodioci kao i ostali govornici srpskog jezika imaju na raspolaganju čitav niz prevodnih postupaka koji nam daju mogućnost da iskoristimo jezički kreativni potencijal i onu rečenicu smanjimo na frazu ili možda jednu reč kao u norveškom jeziku. A o prevodnim postupcima ćemo drugi put.
Ako vam se sviđa ovaj članak, bacite pogled na sledeći, koji govori o prevodnim procedurama.
Foto: ISFP
Foto: Voyages Photos Infos
Milica
Kontakt: LinkedIn https://rs.linkedin.com/in/milica-dragićević-353a95ab
Latest posts by Milica (see all)
- Knjižara Most preporučuje 5 knjiga za dolazak proleća - March 16, 2018
- Intervju: Milan Kovačević - January 22, 2017
- Globalizacija, tehnologija i prevođenje - January 15, 2017
