Američki Kutak u Novom Sadu ugostio je 3. juna ljubitelje pank i rok muzike, na promociji knjige „Tragovi karmina“ Grejla Markusa, koju su predstavili profesor Zoran Paunović i novinar Vitomir Simurdić. Među pretežno mlađom publikom koja je ispunila prostorije Kutka, našli su se i oni koji su i sami odrastali uz Džonija Rotena i Džoa Stramera.

10384201_693950213999899_7368554039827279098_n

Predstavljajući Markusov lik i delo, profesor Paunović ga je označio kao istoričara kulture i istoričara roka, koji je nekoliko svojih dela posvetio i Bobu Dilanu. Sam naslov knjige, „Tragovi karmina“ (Lipstick Traces), po pesmi koju je prvi snimio Beni Spelman davne ’62, oslikava pisčev stav prema temi o kojoj piše – on život vidi kao skup malih i nevidljivih stvari, koje tek prolaskom vremena otkrivaju svoju pravu veličinu. Profesor Paunović dao je i kratak prikaz istorije pank muzike i njegovih glavnih odlika, kao i mesta koje ovaj pokret zauzima u popularnoj kulturi dvadesetog veka, opisujući ga kao „najdemokratskiji pokret do tada, u kojem nije važno da li uopšte znate da svirate neki instrument“.

Novinar Vitomir Simurdić dao je detaljan prikaz knjige, upotpunjujući svoje izlaganje brojnim citatima i anegdotama. Samo delo poredi sa fantastikom, koja traži ako ne upućenog, onda makar čitaoca spremnog da tokom čitanja zastane i razmisli o pročitanom, a po potrebi čak konsultuje i enciklopediju. S obzirom da Markusova naracija mahom prati sam tok svesti pripovedača, on u knjizi predstavlja mnoštvo ideja i uzročno-posledičnih sprega, koje nisu deo zvanične istorije panka i roka, ali itekako pozivaju čitaoca da o njima razmisli.

„U svojoj studiji ‘Tragovi Karmina’ Grejl Makrus napisao je svojevrsnu tajnu istoriju otpadnika i pobunjenika, koji su direktne preteče rokera i pankera. Markus pronalazi slične buntovnike kroz istoriju, a kao direktne prethodnike rokenkrol i pank posvećenika on vidi katarsku sektu ‘čistih’ iz XVIII veka, heroje francuske revolucije iz XVIII veka, holandske provose i francuske situacioniste iz XX veka.“

Izlaganje su upotpunile i melodije nekih od najvećih pank hitova poput Anarchy in the UK, kao i pesma Lipstick Traces, „čime su slušaoci vraćeni u vreme kada se muzika stvarala po principu ‘Brzo, glasno i besno’.“ Ta muzika, koja je „izgorela pre nego što je zarđala“ izmenila je svetsku ne samo muzičku, već i kulturnu scenu, a Markusov roman je još jedan spomenik njenoj moći.

 

 

Andrea