Za radoznale anglofile: intervju s knjižarom The English Book

Knjižara The English Book u Njegoševoj ulici je prava mala oaza za studente engleske književnosti i zaljubljenike u istu, ali i za sve one koje neguju ogromnu radoznalost, poštovanje i interesovanje za svet oko sebe. Tokom intervjua s predstavnikom knjižare Milanom popile smo tradicionalni engleski čaj s mlekom, a zatim krenule da gledamo predivne knjige koje The English Book ima u ponudi. Posle izvesnog vremena, prodavačica Tina nam objašnjava da smo upale u čestu „zamku“ ove knjižare: klijent koji uđe s određenim zahtevom ili idejom odjednom shvata da je prošlo već sat vremena, a on i dalje lista knjige na najraznovrsnije teme koje nemaju nikakve veze s onim što je prvobitno tražio.

Po čemu se Vaša knjižara razlikuje od drugih knjižara?

Naša knjižara se razlikuje po mnogo čemu od drugih knjižara. Pre svega, ona je specijalizovana. Mi smo maloprodaja ispred firme koja je registrovana kao izdavačka kuća i koja je licencirani izdavač i predstavnik dva velika izdavača u Britaniji, Oxford University Press i Macmillan Education. Prodaja udžbenika, gramatika, rečnika i metodičkih alata i sredstava za vođenje nastave jeste u stvari centrala našeg delovanja i osnova naših prihoda.

To su naše centralne aktivnosti. Ali mnogo toga se još vrti oko njih. Tako da ljudi često prođu pored The English Book-a i pomisle da su to samo knjige na engleskom i to je to. Međutim, nije samo to. Ovo jeste sve roba iz Engleske. Sve je uvoz. Međutim, mi imamo i jedan fin izbor engleskog porcelana, lampi s abažurima koji su ručni rad.

Kad ljudi uđu posle nekoliko godina, oni se oduševe jer nađu sebi nešto drugo [osim knjiga] i onda nam kažu da su mislili da prodajemo samo knjige [beletristiku] i rečnike. Nisu znali da imamo neke zanimljive knjige koje oduševljaju ljude koji čak ni ne čitaju na engleskom, takozvane table-top knjige, koje izgledaju lepo kad ih stavite na stočić za kafu.

Imamo i poneku retku stvar, neki redak naslov. Ali ono što nas razlikuje od svih drugih knjižara jeste to što smo fokusirani na literaturu na engleskom, kao što i sam naziv knjižare kaže.

Mi, u suštini, privlačimo dosta širok dijapazon ljudi, širu publiku nego što bi se to reklo na prvi pogled. S jedne strane, imamo servise i komade engleskog porcelana, koje najstarije naše sugrađane podsećaju na njihova vremena. Na njima se javljaju motivi koji su zaista bili u upotrebi pre 40-ak godina. S druge strane, imamo nešto možete da kupite da bude prva knjiga vašoj bebi. A s treće strane, imamo i knjige koje su bestseleri i u prevodu na srpski, a ovde ih možete kupiti i po povoljnijoj ceni i čitati ih u originalu.

Tako da smo, možda, i šizofrena knjižara na neki način. Ali sve knjižare moraju biti takve. Što šarenije. Prosto, takvo je vreme. Moramo u knjižare privlačiti ljude kojima nije prva asocijacija, kad izađu u grad, da svrate u knjižaru. I mi to pokušavamo i radimo već 13 godina u Novom Sadu. Bili smo na različitim lokacijama i ovo nije najveći prostor na kojem smo bili. Bili smo i u većim prostorima, ali je ovaj sada možda najlepši za prikaz našeg asortimana.

Moram da napomenem i da je integralni deo ove firme i naša sestrinska firma koja se zove English Tours. Ona se bavi organizovanjem i održavanjem jezičkih kampova širom sveta, a i kod nas i to ne samo za engleski jezik, nego i nemački, španski… Ture su jako lepe i iz godine u godinu sve povoljnije. U Novom Sadu nemamo agenciju koja se bavi time, kao što imamo u Beogradu, ali ovaj prostor ovde služi da se dobiju sve informacije i najaktuelnije ponude. Nije u ponudi samo Engleska, nisu samo London, Notingem i Oksford, već imamo i Kopaonik, Ivanjicu, jako lepe letnje kampove u Srbiji… English Tours dovodi predavače s engleskih i drugih univerziteta koji su izvorni govornici, što je jako interesantno i za najmlađe i za nešto starije. Pored toga, ako želite u London u šoping na nedelju dana, ima i ta ponuda.

Koji žanr Vaše mušterije najčešće traže/čitaju?

Još uvek je to epska fantastika. Još uvek su to derivati epske fantastike koji su u delovima i koju su tako profilisani. Taj žanr je, po meni, malo isfabrikovan… Ne kritikujem. I ja ga isto volim. Volim neke starije autore i mi to volimo da prodajemo i veoma cenimo tu publiku. Međutim, taj žanr je postao malo, kako da kažem… Kao da prati filmsku industriju, pa kao da im [izdavačima] je cilj da nešto izađe u dvanaest delova i onda se mi jurimo s njima da prvi deo nabavimo.

 

I tu je publika, bukvalno, od 13 godina, pa do 83 godine. Ne znam da li znate za fenomen koliko je Hari Poter popularan kod starije populacije, kod penzionera. I toliko je popularan da može da se meri čak i s popularnošću kod tinejdžera. Prosto se dešava nešto s tim žanrovima koji su u više tomova, kao što je epska fantastika. Oni privlače više ljudi.

Moram da naglasim da ima veliki broj ljudi koji žele jedan konkretan naslov. Oni dolaze kod nas iako znaju da ga mi nemamo. Ali imamo način da dođemo do njega. Imamo našu centralu u Beogradu s kojom smo usko povezani i imamo službu za pojedinačne porudžbine. To je jedan naš adut iz rukava.

Mi možemo da vam nabavimo bilo koju knjigu, iz bilo kog dela sveta… Sve zavisi samo od toga koliko ste spremni da čekate. A kolege iz Beograda će se potruditi da cena bude što konkurentnija. Knjiga može da vam bude jeftinija nego da naručite preko Amazon-a.

Možemo da vam omogućimo da izbegnete probleme sa carinom zato što je s uvozom naših udžbenika negde i vaša knjiga koju dugo čekate i jako je želite. Ljudi su spremni tada da malo duže čekaju. Svakodnevno nam dolaze kupci i upućujemo ih na kolege iz Beograda. Oni su naša produžena ruka ka svetu. Tad su klijenti izuzetno zahvalni.

Šta mislite da najviše nedostaje svetskom izdavaštvu?

Ja mislim da mu nedostaje malo skromnosti. Iz mog ugla, koliko ja mogu da vidim, svetsko izdavaštvo kao da se takmiči s digitalnim medijima. Svetski izdavači su počeli da inkorporiraju digitalne komponente u knjige. Mi imamo gramatike sa CD-om na kome je elektronska varijanta knjige. Ali sada imate udžbenik koji ne možete da listate u knjižari zato što je u celofanu. Ovo je možda malo negativno… Ali to je moje zapažanje. Moje kolege iz firme bi se složile.

Vi ne možete da otvorite udžbenik iako ga vidite prvi put zato što se u njemu nalazi jedan kartončić s digitalnim registracionim kodom. I onda vi odete na internet i na taj način pristupite dodatnom elektronskom materijalu. Mislim da izdavači žele previše da naprave fuziju knjige i digitalnog medija. To je neizbežno, ali ne mora da bude baš tako da je knjiga u celofanu i da mogu samo da je gledam. Ako je otvorim, onda ću naneti nekome štetu. Mislim da se kreće ka tome da knjiga postane nešto plastično.

Takođe, izdavači kao da su u trci s filmskom industrijom. Kao da su u trci s internetom… A mislim da nema potrebe. Ima nekoliko izdavačkih kuća koje se drže klasičnog starog izdavaštva i koje rade i na reizdanjima. Prosto, one i dalje uspešno rade samo zahvaljujući tome. Održavajući knjigu knjigom.

Moram da se ogradim… Imamo savremene udžbenike i gramatike s digitalnim komponentama u nastavi, koje su rađene da bi se koristile na interaktivnoj beloj tabli na času. Ne kritikujem konkretno to, veće neke veće izdavače koji možda ne bi morali da digitalizuju neka izdanja. Nema potrebe da se knjiga utrkuje s industrijom.

Koji su najsmešniji/najbizarniji događaji/mušterije/pitanja/zahtevi?

Bliži se 10 godina kako radimo u ovoj knjižari i bilo je baš puno toga. Ne bih nikoga da uvredim.

Imamo sezonu od druge polovine avgusta do kraja oktobra kada prodajemo uglavnom udžbenike. I u toj gužvi je uleteo jedan čovek. Crnogorac, protiv kojih nemamo ništa protiv, čak naprotiv. Nemamo ni protiv ni naprotiv. I pita: „Imate li vi Gorski vijenac na engleski?“. Kad smo rekli da nemamo, on je nama odbrusio: „Ključ u bravu i zatvori!“. To je malo bizarno.

Ali lepa vest je da ćemo uskoro, za mesec dva, imati Gorski vijenac na engleskom. Mislim da je bitno da imamo Gorski vijenac na engleskom iako izdavač neće biti iz Engleske. Prevod je dobar, a izdavač je Dereta.

Smešna je bila i situacija kada je čovek došao da kupi detetu udžbenik za treći razred. Kasnije se vratila njegova žena koja je htela da vrati knjigu. Mi smo pitali šta nije u redu s udžbenikom, a ona je rekla: „Sve je u redu, ali dete je četvrti razred“.

Mi imamo tu udarnu sezonu kad ljudi moraju da dođu da kupe knjigu za engleski i onda imamo taj sudar sa svim frustracijama i problemima ljudi čija deca idu u školu. Različite su priče. Ima i puno pozitivnih primera, ali ima i ovako smešnih.

Nešto najlepše što se desilo u Vašoj knjižari.

Pred prošlu Novu godinu je došao čovek s papirom. Mi smo mislili da traži neki udžbenik. Obično im profesor zapiše na papiru… Međutim, njegov sin je njemu napisao uputstvo kako da dođe do Deda Mraza. U njemu piše da želi tu i tu knjigu o automobilima i da ona treba da se preuzme kod Deda Mraza. Dete je stavilo našu adresu i ne samo adresu, već je dete, svesno da smo u ćošku, objasnilo gde se tačno nalazimo. Tako da smo mi tom detetu bili Deda Mraz.

To je bilo baš lepo zato što dete, koje je drugi ili treći razred, želi ogromnu knjigu o automobilima. Dete koje voli automobile nije poželelo igricu, model automobila ili maketu, već je poželelo da ima knjigu da lista. Tako malo dete je shvatilo koji je užitak imati knjigu u rukama. A tata je tražio da se potpišemo unutra i mi smo stavili pečat. To nas je sve dirnulo.

Takođe nam je drago kad ljudi dođu da bi kupili poklon i onda se kasnije vrate da nam kažu da smo im dali super preporuku i da je taj neko prezadovoljan. I onda su ljudi veoma zahvalni.

Šta biste uradili/dodali/promenili u vezi s knjižarom kada biste imali neograničena sredstva?

Ovo što ću reći je logičan sled razvoja. Ja bih napravio, na primer, da prostor bude pet puta veći i da bude odvojen po segmentima. Pa onda može da uđe i trudnica i da skloni kolica jer mi imamo asortiman i za njih. Imamo prve igračkice i knjigice. U drugom delu bi bio šank s kafom i čajem gde mame mogu da sednu i možda nađu sebi neki kuvar, kojih uvek imamo u izobilju. Voleo bih da ovo bude kompleks, koji bi bio i knjižara i coffee shop i mala igraonica…

Ali bih voleo i da postoji prostor za akademski sloj. Pravili bismo događaje iz akademske sfere interesovanja u vezi s onim naslovima koji pomeraju granice. Nije bitno da li je to besteler ili ne… Oni bi imali foteljicu i sto i tu bi bila debata.

Onda bih voleo da ima još jedan produžetak s jednom malo binom za muzičke večeri, koje već imamo. Želimo da spojimo fin čaj i biskvit u okruženju knjiga i porcelana. I muzičarima će biti interesantno jer oni obično nastupaju na binama i drugačije odzvanjaju. A kad se nađu među knjigama, kao da su u studijskim uslovima. Znači i njima je interesantno, ali i publici koja može da doživi intimniji nastup. Tu mogu da nastupaju i elektronski izvođači… Primećujem da u Novom Sadu postoji ta scena.

U suštini, to bi bio neki kompleks koji ne bi bio samo knjižara. Ne bih voleo da bude previše grandiozno, već da i dalje bude ušuškano.

Šta vam je najlepši deo posla?

Najlepši deo posla su ljudi koji nas iznenade… Ta ljudska interakcija. Kad neko dođe o svom trošku samo da bi vam rekao hvala. To je uvek lep momenat. I kad se nešto lepo desi u prvoj smeni, pa ja dođem u drugu i kažu mi. Meni je baš lepo. Prosto, živimo taj posao.

A najteži?

Nije lako raditi s ljudima u maloprodaji, bilo kakvoj maloprodaji. Jer oni dolaze da kupe nešto što moraju. Na primer, stariji ljudi koji rade u firmama i koji su u godinama i koji ni ne znaju da mogu učiti nov jezik. Pa ih kompanije primoravaju da steknu sertifikat ili da uče engleski. Tad je teško jer su u startu zbunjeni. Čak je i njihovim nastavnicima teško.

Knjiga koju biste voleli da baš svako pročita i zašto.

Freedom od Džonatana Frenzena. Taj autor je dosta dugo na književnoj sceni, ali nije toliko produktivan kao neki koji su popularni kao on. Jako je fokusiran i uspe da sažme današnji trenutak, ono kako čovek živi danas. On uspeva da osetimo, pogotovo kroz Freedom, autora koji je sad ovde s nama. Kao da čuje nas ovde iako nas nikad nije sreo. Prosto, kad ste na pola knjige, shvatite da je to klasika i da držite u ruci nešto što je relativno sveže i nešto što se možda nije probilo.

A ne postoji adekvatan srpski prevod. Crnogorska firma je prevodila s hrvatskog na srpski i veoma ju je teško čitati i zbog toga je preporučujemo u originalu. Ali i ne samo Freedom, već i njega kao autora. Mislim da će on ući u moderne klasike i mislim da neće imati još puno knjiga. Mislim da je on Selindžer 21. veka. Pri tom Freedom je knjiga koja može da se čita i na plaži. To je danas jako bitno.

Kog pisca bi Vam posebno bila čast da možete da ugostite u knjižari i zašto?

Frenzena ili nekog drugog iz domena beletristike kom bi bilo drago da popriča s ljudima ovde.

S druge strane, The English Book dovodi autore u Srbiju i pravimo turneje na kojima oni drže predavanja i obučavaju nastavnike ovde. To smo doveli do tog nivoa da i profesori iz državnih škola dolaze i dobijaju poene za stručno usavršavanje putem naših seminara.

Uspostavljena je tradicija i saradnja s mnogim institucijama. Prosto je tako. Moramo sarađivati s departmanima na fakultetima. Imamo, na primer, divnu saradnju s TIMS-om jer smo našli da nam njihov amfiteatar odgovara za naše termine. Mi smo tamo već godinama.

Dovodimo sveže autore. To su ona izdanja koja postanu dostupna kod nas sledeće nedelje. Pružamo svim zainteresovanima da čuju autora koji radi nešto novo, što će se primeniti u nastavi pre nego što njegovu knjigu bude držao u ruci. Sve to radimo da bi učenje jezika na nivou sistema bilo onako kako se to radi u svetu. Da bude više interaktivno. I na kraju, te knjige i ne budu skuplje.

Meni je čast što moja firma uspeva da napravi te miniturneje s fantastičnim autorima, koji obilaze ceo svet i koji su veliki entuzijasti i koji su zainteresovani za sve kulture. Nije im bitno toliko da li će neko kupiti njihov udžbenik ili ne, već naprosto uživaju u interakciji s kolegama.

Takvi događaji u Novom Sadu su specijalno najavljeni i unapred se planiraju. Jer tad vreme mora da bude lepo. Jako nam je bitno da kolege iz Vrbasa, Subotice, Kikinde mogu da dođu. To je već tradicija. Ti ljudi kad vide naš logo, retko pomisle na ovaj objekat ovde, već pomisle na te putujeće turneje.

Autori: Staša Čanaglić i Milica Dragićević