Prustov upitnik: Ivan Bačić

Krajem devetnaestog veka čuveni francuski pisac Marsel Prust izneo je svoja najintimnija razmišljanja odgovorivši na pitanja koja mu je postavila jedna prijateljica. Prustov upitnik zapravo je viktorijanska verzija modernih testova ličnosti, a sve do 1924. godine verovalo se da su njegovi odgovori izgubljeni.

Ivan Bačić

Pozivu da na krajnje intimna pitanja da odgovor odazvao se i mladi pisac iz Kule Ivan Bačić. Njegov roman prvenac „Krvavo zeleno” tek je izašao iz štampe, a već je privukao pažnju naše čitalačke publike.

Prof. Dr Maja Volk za ovaj roman rekla je da je „napisan u slavu smrti” dodavši da se „ne čita brzo, da nije zabavan i da bi lako mogao da se pretoči u film”. Svakako nećemo čekati ekranizaciju kako bismo se upoznali sa romanom koji obećava da će uzburkati našu književnu scenu, a dok ne budemo bili u prilici da ga držimo u rukama, pomislili smo da je idealno vreme da se upoznamo sa piscem.

  • Kako zamišljate savršenu sreću?

Nisam siguran da tako nešto postoji. Mislim da moraš biti biljka, ili makar neki organizam koji ne ume da razmišlja, da bi bio srećan; da bi bio savršeno srećan, šta god to bilo. Jer, čim kreneš da analiziraš stvari oko sebe, nekako, postaješ nesrećniji.

  • Koji je Vaš najveći strah?

Plašim se pasa. Nekoliko puta mi se dogodilo da na putu do kuće sretnem uličnog psa, ili nečijeg, ali odbeglog, i da se zbog njega okrenem i pođem nekim okolnim putem; ne mora čak ni da bude besan, dovoljno je da mi se tako učini. Plašim se visine, telefonskih razgovora i pevanja. Ne znam šta je od toga veći strah. U svakoj datoj situaciji se parališem.

Koja Vas lična osobina najviše nervira?

Nedostatak samopouzdanja. Doduše, ne bih voleo da se preterano uzdam u sebe, ali malo ne bi bilo na odmet. Čisto da mi pomogne u poslu.

  • Šta Vas najviše nervira kod drugih?

Mnogo toga: neodgovornost, površnost; nedostatak kritičkog mišljenja, što je uzrok onom prethodnom; rasizam, nacizam, šovinizam, i slični „izmi“; laž; nedostatak morala; kada neko kasni; svašta…

  • Sa kojom osobom možete da se poistovetite?

Imajući u vidu da sam sklon promeni stanovišta, često mi teško ide od ruke da se poistovetim sa samim sobom, a kamoli sa nekim drugim. Tako poznajem Ivana-dečaka, Ivana-adolescenta, Ivana-post-adolescenta, pa sad ovog, nekog, levog-Ivana, i sa svima njim se poistovećujem, a najviše volim kada mogu da se poistovetim sa dečakom.

  • Šta smatrate Vašom najvećom ludošću?

Jednog momenta sam najiskrenije verovao u teoriju o Anunaki civilizaciji i u druge tričarije koje uz to idu – da smo mi, ljudi, nastali genetskim inženjeringom nekih, tamo, Anunaki vanzemaljaca, sa neke Nibiru planete koja je 2012. trebalo da se sudari sa Zemljom, a mi smo njihovi robovi koji kopaju zlato da bi se atmosfera njihove planete zaštitila od kosmičkog zračenja. Mislim, može li luđe od toga? Jedan period svog života, koji srećom nije dugo trajao, sve ono mi je bilo sasvim logično!

  • Kako biste opisali Vaše trenutno stanje uma?

Rastrojen. U stanju sam da započnem nekoliko stvari odjednom, ili jedno za drugim, a da ne završim nijednu.

  • Koje su vrline precenjene?

Inteligencija i talenat. Može neko da poseduje oba, ali bez discipline i rada ne postoje ni naznake nekog uspeha. Dok, s druge stane, postoje oni koji nisu imali bog zna kakav talenat ili inteligenciju, pa su daleko dogurali.

  • U kojim prilikama lažete?

Ranije sam mnogo lagao. Čak se može reći da sam bio patološki lažov, ali sada se trudim da uvek govorim istinu, ma koliko kobna po mene bila. Dešava mi se da i sada slažem, posebno kada sam među novim ljudima, ukoliko procenim da mi nisu interesantni ili ukoliko nemam nameru da se zbližavam s njima, onda izmišljam priče o sebi da bih video u kojoj meri su spremni da mi veruju, ponekad to radim iz čiste dosade. To bi svako trebalo da proba. To je kao neka vrsta igre.

Kao dete sam lagao svakog septembra kada je kao tema za pismeni zadatak bila: „Kako sam proveo letnji raspust“. Uvek bih pisao kako sam bio na moru, a nikada zapravo nisam bio (osim jednom, ali tada već nisam išao u školu).

  • Šta Vam se ne dopada u Vašem fizičkom izgledu?

Što mi brada raste od očne do adamove jabučice.

  • Koju osobu prezirete?

Dugačak je spisak, uglavnom političara.

  • Koju osobinu cenite kod muškarca?

Pristojnost.

  • Koju osobinu cenite kod žene?

Takođe.

  • Koje reči ili fraze koristite previše?

Zapravo, na primer, recimo…

  • Ko ili šta je ljubav Vašeg života?

Mačke. Ako u mojoj blizini postoji mačka, jedan deo pažnje je uvek posvećen njoj, ma šta god tog trena radio. Probudiću se u ma koje doba noći da mački otvorim vrata, dok se, na primer, neću probuditi da se pokrijem ako mi je hladno ili bi trebalo da idem u toalet ili sam žedan; trpeću. Ako mačka želi da sedi na mom računaru, dopustiću joj, nikom drugom ne bih, ali to ima i praktičnih razloga. Ako me mačka prekida dok pišem, neću se ljutiti, dok na nekog drugog hoću…

  • Kada i gde ste bili najsrećniji?

Na koncertu Đorđa Balaševića, 5. maja 2012. godine. Stojao sam prilepljen za metalnu ogradu dok me je tip iza pritiskao svojim laktom, slušao sam „Provincijalku“ i shvatio da mogu opet da se zaljubim, i to u devojku s moje desne strane. Ne, nismo se upoznali na koncertu. Zajedno smo došli na njega.

  • Za kojim talentom žudite?

Muzičkim. Pokušavao sam da učim da sviram tamburu, kontrabas, gitaru i klavir, ali to što ja odsviram, i kako to odsviram, može da odsvira šimpanza, ometena u razvoju.

Da možete da promenite jednu stvar kod sebe, šta bi to bilo?

Voleo bih do mogu da budem istrajniji u svojim odlukama. Vrlo lako odustajem ako se nešto u startu ne pokaže baš najbolje. Bitno je biti uporan.

  • Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Ostavio sam pušenje. Verujem da će se to dugotrajno odraziti na moje zdravlje, koje mi je neophodno da bih radio bilo šta drugo.

  • Da možete da birate, u kom obliku biste se vratili nakon smrti?

Mislim da bih opet bio čovek. Verzija 2.0. Bilo bi dobro da mogu da zadržim iskustvo pa da ne ponavljam greške koja sam činio. A, možda je baš poenta u tim greškama. Ne znam. Sve drugo mi deluje previše riskantno. Ukoliko bih bio neka biljka ili životinja, morao bih da se suočavam sa previše prirodnih neprijatelja. S druge strane, ne bih voleo da budem nešto beživotno – zašto bih se vraćao da budem klavir, na primer? Stojiš u nečijoj prostoriji i možda te neko svira, nekada. Deca te mrze jer ih roditelji teraju da vežbaju kada bi rađe gledali crtaće… čovek, definitivno.

Gde biste najviše voleli da živite?

U Njujorku. Negde u blizini Vudi Alena, da me, dok je još živ i pod uslovom da želi, uputi u tamošnja kulturna dešavanja.

  • Šta je Vaše najveće blago?

Ne znam. Valjda humor. Ponekad umem i u najtežim situacijama sve da izvrgnem šali. Ljudima to često bude čudno. Ali, to je moj odbrambeni mehanizam. Mimikrija.

  • Šta smatrate najvećom bedom?

Beda je kad neko nema ambiciju. Možda je situacija Sirijskih imigranata znatno veća beda, ali oni imaju ambiciju da sebi i svojoj deci, negde, gde ih niko ne želi, stvore bolji život, i peške, spakovavši neophodnosti u ranac, krenuli su ka svom cilju. S druge strane, svakodnevno srećem ljude bez ambicije, koji su mnogo povoljnijoj situaciju od tih nesretnih ljudi iz Sirije, ili ko zna odakle; žale se na svoj položaj; završili su fakultet, pa moraju da beru papriku ili nose džakove ili su konobari, ali u njima ne vidite ambiciju da učine bilo šta da to promene. Čekaju da im se otvori neko radno mesto. Pravljeno samo za njih. Valjda je to beda.

  • Šta je Vaša omiljena zanimacija?

Filozofiranje. Mnogo volim da filozofiram, analiziram, preispitujem… Neki bi umesto toga iskoristili i neki vulgarniji izraz koji podrazumeva vršenje izvesnih fizioloških potreba i često sam saglasan sa njima. Da, volim da ….

  • Koja Vaša osobina je najizraženija?

Veoma sam tih. Da, to mora biti najizraženije, jer da ovaj intervju vršimo uživo, pola me ne biste čuli.

  • Šta najviše cenite kod prijatelja

Što poštuju moje odluke, moje stavove, a pre svega moje vreme.

  • Ko su Vaši omiljeni pisci?

Spisak je podugačak: Ernest Hemingvej, Vladimir Nabokov, Antoan de Sent Egziperi, Franc Kafka, Skot F. Ficdžerald, Erih M. Remark, Lav N. Tolstoj, Fjodor M. Dostojevski, Anton P. Čehov, domaći: Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Dušan Kovačević, Miroslav Mika Antić, Stevan Sremac, i malo savremenih: Mo Jen, Haruki Murakami, Stiven Šboski, Haled Hoseini.

Ko je Vaš književni heroj?

Mali Princ. Ako bi postojao neki ideal ka kom težim u životu, onda je to nevina radoznalost Malog Princa koju možete pronaći u svakom detetu. Imati moć da na takav način preispitujete svet oko sebe je nešto s čim se rodite, ali i izgubite, ukoliko je ne negujete dovoljno.

  • Sa kojom istorijskom figurom možete da se poistovetite?

Vinston Čerčil, valjda. Ne znam da li bih umeo da vodim državu na način na koji je on umeo, ali postoji jedna njegova istorijska izjava, koju ću sada pokušati da parafraziram.
Kada je, u sred Drugog svetskog rata, tadašnji ministar odbrane Engleske tražio od Čerčila da budžetska sredstva predviđena za kulturu prebaci u resurse ministarstva odbrane, njegov odgovor je bio: „Ali, gospodine ministre, šta ćemo onda da branimo?“ To bi bio i moj odgovor. Tako da sam ja, delimično, Vinston Čerčil, a većim delom nisam.

  • Ko su Vaši heroji u stvarnom životu?

Pripadnici moje generacije koji su u ovoj državi, u ovim uslovima, odlučili da rađaju decu. Svi imamo te iskonske nagone, ali kada bolje sagledaš situaciju, malo je reći da je nepovoljna.

    • Nabrojte Vaša omiljena imena?

Nataša (tačka)

  • Šta najviše mrzite?

Roditelje koji deci nameću sopstvene neostvarene ili pak, ostvarene, ambicije. Tako imate one koji su primorani da upišu medicinu jer su njihovi roditelji, ili samo jedan, nekada hteli da budu lekari, ali u tome nisu uspeli, a imate i one koji su primorani da upišu medicinu jer su im roditelji, ili samo jedan, lekari. Pa, bože moj, šta ćeš ti drugo da budeš? Slikar?

  • Za čime najviše žalite?

Trudim se da ne žalim mnogo, iako bih verovatno imao dosta toga za čim bih žalio. Uglavnom gledam napred i kada je potrebno da donesem neku odluku upravo razmišljam o tome da li ću žaliti ako učinim ovo ili ono. Uglavnom se ispostavi da se najviše žali za onim što se uopšte ne učini. Za propuštenim šansama.

  • Kako biste voleli da umrete?

Ne bih voleo da umrem (tačka)

  • Koja je Vaša ideja vodilja?

Pošto ste vi „Anglozine“, moj poslednji odgovor biće na engleskom i citiraću Čarlsa Bukovskog, mada neki sumnjaju da je pre njega to rekao neko drugi, drugi sumnjaju da je on to uopšte rekao/napisao, elem:

Find what you love and let it kill you.

Maja

Maja

Maja se bavi digitalnim marketingom, a trenutno istražuje uzbudljive nove tehnologije u sferi poljoprivrede.
Maja