Neki jezici su lepši od drugih

Bar jednom u životu svako od nas (bio filolog ili običan smrtnik) čuo je da je nemački jezik grub i da ga je neprijatno slušati. Sa druge strane, francuski je simbol melodičnog jezika koga je prijatno slušati, čak i za one ljude koji ne znaju da ga govore.

Ako želimo da se još više zadubimo u razlog ovih pogleda na lepotu određenog jezika, moramo obratiti pažnju i na razlike između različitih dijalekata engleskog jezika. Na primer, neki ljudi u SAD prosto obožavaju britanski akcenat.

Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazuje da neki ispitanici smatraju da dijalekat radničke klase istočnog Londona, tzv. kokni, ostavlja utisak prostog i neobrazovanog govornika. Međutim, mnogima od nas u Srbiji jezik Del Boja iz „Mućki“ je dopadljiv i zanimljiv.

Ako znamo da sklonost ka podeli jezika na lepe i ružne ipak postoji kod ljudi koji uglavnom nemaju lingvističko predznanje, pitanje se postavlja kako je uopšte došlo do ove podele?

Neki jezici su lepši od drugih

U lingvistici postoji dva objašnjenja. Prvo objašenjenje zasniva se na pretpostavci da je shvatanje da su neki jezici lepši od drugih urođeno kod ljudi. Iako nam ovo objašnjenje sada ne deluje smisleno, lingvisti u prošlosti su duboko verovali u njega.

Moderna lingvistika ne veruje u ovakvo shvatanje jezika. Moderni lingvisti veruju da je to samo jedan od jezičkih mitova koje treba razbiti. Prema njima, podela na lepe i ružne jezike je društveno uslovljena.

Pragmatički, to znači da ako određena društvena grupa pridobije moć i značaj u društvu, ta društvena grupa će uraditi sve da svoj oblik komunikacije povlasti u odnosu na druge oblike komunikacije kroz medije, obrazovanje…

Jedan od primera je pokušaj španskog diktatora Fransiska Franka da povlasti španski jezik (kastiljanski) u Španiji. Ovaj jezik je postao jedini zvanični jezik Španije, a ostali su bili zabranjeni da se javno koriste tokom njegove vlasti. Istraživanje pokazuje da koreni ovakve podele na jezike sežu i do treće ili četvrte godine života. Deca koja govore nestandardnim varijetetom jezika nemaju ništa protiv svog dijalekta sve dok ne pođu u školu kada uvide koji dijalekat ima veću društvenu vrednost. Deca se uče da prihvate onaj dijalekat koji važi za standardni, dok se postepeno udaljavaju od dijalekta koji su do tada govorili.

Ako verujemo u pretpostavku da je ovakva podela na jezike društveno uslovljena, neće nam biti teško da shvatimo da je izbor standardnog dijalekta u državi skup političkih, društvenih i tržišnih faktora. Da je centar obrazovanja, politike, privrede u Leskovcu, ne bismo imali ovakav današnji standardni jezik koji se vezuje za Beograd.

Ako znamo šta se stereotipno vezuje za govornike određenog jezika ili dijalekta, postoji mogućnost da stereotip o govornicima određenog jezika ima uticaj na shvatanje tog jezika ili dijalekta kao lepog ili ružnog. U istraživanju u kome su Amerikanci i Kanađani ocenjivali jezike i dijalekte, kokni im je zvučao lepo kao i bilo koji drugi dijalekat. Ocenjivači nisu znali da se kokni stereoptino vezuje za radničku klasu i da nekim Britancima može zvučati prosto i neobrazovano.

Mišljenje da je jedan jezik lepši od drugog je subjektivne prirode i ne može biti osnova za naučne činjenice. Estetski pogled na određeni jezik je društveno uslovljen i zavisi samo od nas samih.

Da li ste naišli na slična razmišljanja o dijalektima u Srbiji?

Milica

Milica

Milica je englesko-srpski prevodilac i masterski student engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Kontakt: LinkedIn https://rs.linkedin.com/in/milica-dragićević-353a95ab
Milica

Latest posts by Milica (see all)