Ušuškani književni kutak: intervju s knjižarom Most

Knjižara Most nalazi se u pasažu broj 22, ušuškana i bezbedno sakrivena od gužve, buke i nestrpljenja prometne Zmaj Jovine ulice. Nenametljivo smeštena među kafiće i radnje pasaža, plava vrata, osim knjiga, kriju i poziv na čaj, kafu, druženje i razgovor o književnosti. Međutim, baš zato što je toliko odvojena i posebna, ne znaju svi kakvu dobrodošlicu nude knjižara Most i njena tiha muzika, šareni jastuci, nežno osvetljenje i, naravno, obilje knjiga.

Stigle smo u Most, uslikale ambijent, i došlo je vreme za intervju. Za stolom nas čekaju čaj, med, i topao osmeh vlasnice Korane.

3

Po čemu se Vaša knjižara razlikuje od drugih knjižara?

Za početak po tome što je malo zavučena s ove glavne ulice. Što nemamo izlog, što je nekada mana, a našim stalnim kupcima je i prednost jer mogu da se zavuku ovde i budu ušuškani i što znaju da mogu na miru da listaju i pretražuju knjige.

Koji žanr Vaše mušterije najčešće traže/čitaju?
Uvek je najtraženija beletristika, ali kod nas konkretno ljudi vole da kupuju i knjige o humanističkim naukama, istoriju, sociologiju, filozofiju i sve što se tiče umetnosti, film, pozorište, muzika…

Šta mislite da najviše nedostaje srpskom izdavaštvu?
Nedostaju mu najviše nezavisne knjižare koje nisu u vlasništvu velikih izdavača, da ih sad ne navodim koje su… Ali te knjižare favorizuju svoja izdanja u prvi plan, u izloge, na police. Jako je teško manjim izdavačima da uopšte dođu nekako do publike u takvim knjižarama.

Koji su najsmešniji/najbizarniji događaji/mušterije/pitanja/zahtevi?
Bilo je jedno pitanje… Dosta često ga se prisećamo… Jedan momak je pitao: „Da li imate nešto kao Biblija?“, nešto tako na taj fazon. To je ostalo baš zauvek zapamćeno. I smešno je kada neki ljudi, koji očigledno ne dolaze tako često u knjižaru, pitaju: „Jeste li vi sve ove knjige pročitali?“. Eto, recimo to.

Nešto najlepše što se desilo u Vašoj knjižari.
Najlepše nešto su ovakvi događaji. Kada čuješ i vidiš da je neko iskreno oduševljen što postoji ovakvo mesto, što čuješ da mu se baš sviđa jako, da voli najviše ovu knjižaru.


2
Šta biste uradili/dodali/promenili u vezi s knjižarom kada biste imali neograničena sredstva?
Imam želju još od davno, maštam o tome, da ovde bude stvarno lep, ugostiteljiski deo s lepom kafom, čajevima, kroasanima. Da bude kao u nekim malim francuskim knjižarama.

Šta Vam je najlepši deo posla?
Najlepši deo posla je to što radiš u knjižari, što si okružen knjigama, što piješ kafu ovde, slušaš muziku, što možeš da pročitaš šta god poželiš kad god poželiš. Sam boravak ovde je lep.

4
A najteži?
A najteži deo posla je opstanak na tržištu s ovako jakom konkurencijom. To što nemamo izlog, što smo tako zavučeni…

Knjiga koju biste voleli da baš svako pročita i zašto.
Ja sam se tu opredelila za kao neki kliše, ali klišei su uvek jako lepe stvari – Mali princ – zato što je to univerzalna priča o ljubavi i prijateljstvu, a to su vrednosti bez kojih ne može da se živi.

Kog pisca bi Vam posebno bila čast da možete da ugostite u knjižari i zašto?
To bi bio, definitivno, Peter Handke, veliki austrijski pisac, koji i kod njih ima status zvezde. A posebno je još važan i za naš narod zato što uvek, kad god stigne, piše i priča o nama, o Srbiji, o srpskom narodu, u pozitivnom smislu. Postoji i šansa da ga jednom prilikom ugostimo jer je u pripremi jedna njegova knjižica u našem izdanju, pa se nadam da će stvarno biti prilike za to.

Autori: Staša Čanaglić i Milica Dragićević

Anglozine

Anglozine

Magazin za promociju kulture čitanja i kreativnog pisanja.
Anglozine