Izdavačka kuća Urban Reads – Kako je omladinska književnost stigla u Srbiju

urban readsIzdavačku kuću Urban Reads imali ste priliku da upoznate kroz mnoštvo interesantnih izdanja, od kojih većina ima za cilj da mladima predstavi žanrove poput distopije i fantastike. Svojim jedinstvenim pristupom odabiru štiva, ali i kvalitetom rada, ova izdavačka kuća izdvaja se od većine drugih na našim prostorima i zato nam je posebna čast što imamo priliku da vam je predstavimo.

Kroz razgovor sa Jasminom Marković Karović, kreativcem iza izdavačke kuće Urban Reads, saznajemo više o nastanku i putu do uspeha ovog mladog izdavača.

  • Kako i kada nastaje Urban Reads, i zašto baš Urban Reads?

Nakon deset godina u marketingu, koje sam provela gradeći i održavajući velike brendove na vrhu, rodila se želja za sopstvenim brendom, za nečim što ću stvarati i gajiti od samog početka, za nečim što će u sebi sadržati sve ljubavi, hobije i interesovanja koje imam – i kao jedina logična ideja, nametnula se ideja o izdavačkoj kući.

Dve godine nakon osnivanja, ona je i dalje skup svega što je meni važno: knjiga, prevođenja i dobro promišljenog marketinga.

  • Kao vrlo mlada izdavačka kuća, osigurali ste prava za izdavanje Divergentnih. Kako vam je to pošlo za rukom?

To je dobro pitanje – nije bilo nimalo lako. S jedne strane, bili smo do te mere neiskusni da nismo ni znali kako da dođemo do prava, a s druge – jedan veliki izdavač kao što je HarperCollins nije tako lako hteo da preda prava kući koja je praktično tek bila registrovana. Iako nam je manjkalo iskustva, entuzijazma smo imali napretek – napisasmo jedan prilično inspirativan mejl, sa sve biografijom i portfoliom dizajnera i prevodioca, s razrađenim marketinškim planom i misijom i vizijom naše male kuće, i dobismo prava! Nakon objavljivanja smo čak i pohvaljeni za naslovnice trilogije – agenti su nam preneli i pohvale Veronike Rot, ali i dodali da se njima dopadaju više od originalnih! Tako smo i naučili da za sve mora da se pita – nikad se ne zna koja vrata mogu da se otvore ako imate dovoljno hrabrosti i volje da pokucate!

  • Sam termin “divergentni” je izuzetno problematično prevesti. Zašto ste se odlučili da očuvate tu reč u izvornom obliku?

To je, takođe, bila borba koja je prilično dugo trajala. I lektorka i redaktorka, pa i ja, koja sam prevodila, trudile smo da svuda gde strana reč može da se zameni, to i uradimo. Međutim, za divergenciju kao pojam ne postoji sinonim u srpskom jeziku, te smo ipak odlučile da je ostavimo u izvornom obliku. Istini za volju, to nije bio jedini razlog – i s marketinške tačke gledišta to je bila najpametnija odluka, jer je termin već postao rasprostranjen i prepoznatljiv na svim jezicima na koje je preveden, te nismo želele da iz ruku ispustimo nešto što je već postalo prepoznatljiv brend.

  • Važite za prvog izdavača u Srbiji koji je punu pažnju posvetio young adult romanima, zašto ste se odlučili baš za taj žanr?

Tu su verovatno proradili moji kompleksi iz mladosti – čini mi se da sam ja u tinejdžerskom dobu bila uskraćena za kvalitetnu omladinsku književnost. Doduše, bilo je kvalitetne književnosti, ali ona kvantitativno nije mogla da zadovolji moje apetite, te je i ideja o žanrovski opredeljenoj izdavačkoj kući potekla iz moje ljubomore prema klincima kojima je dostupan ovako veliki broj naslova.

  • Koliko je zahtevno prevoditi Veroniku Rot, Džejmsa Dašnera i Džona Grina?

Od njih troje, mislim da je najteže prevoditi Grina – on ima neku specifičnu vrstu humora, koja prožima sve romane koje je dosad napisao, a za koju je potrebno dosta truda da bi se prenela na srpski. Uz to, imajući u vidu da on mnogo prostora u svojim romanima poklanja velikim američkim pesnicima i piscima, potrebno je i mnogo istraživanja ne bi li se pronašli najbolji domaći prevodi i izdanja, koji se nakon prevoda uklapaju u tekst.

Ali, onome ko voli da prevodi – nema prevoda koji nije uživanje.

  • Ko čini tim Urban Readsa, i koliko ste porasli od prvih koraka do danas?

Okosnica Urban Readsa sam ja – makar kada su u pitanju velike odluke. Ja odlučujem šta će se i kada izdati, bavim se društvenim mrežama i razvojem, ali i finansijskom i logističkom stranom posla. Nažalost, sve manje prevodim, te ću na kraju sebi za prevođenje ostavljati samo Grina. Naravno, nisam sama u svemu tome, tu je i Jelena Đorđević Knežević koja je sada na sebe preuzela veći deo prevođenja, i to joj sjajno ide, ali i osoba bez koje ovo, bez ikakvog preterivanja, ne bi izgledalo ovako kako izgleda, niti bi bilo ovako uspešno, dizajner i genije iza vizuelnog identiteta i naših naslovnica – Ivan Aranđelović iz studija Ivan Aran.

  • Koji su kriterijumi za izbor narednog izdanja? Često pitate i svoje pratioce da vam predlože svoje ideje, koliko se vodite njihovim željama?

Naše želje se često poklapaju sa željama naših čitalaca, te u tom smislu izbor i nije tako težak. Do sada je to bilo vrlo jednostavno – kupujem prava za knjige koje me zainteresuju dovoljno da ne ustajem iz kreveta dok ih ne završim. Ali nije tajna ni da gajimo ljubav prema naslovima koji su doživeli ili će tek doživeti ekranizaciju. Videćemo da li će taj princip potrajati i da li će biti isplativ na duže staze.

  • Koja izdanja nam pripremate ove godine?

Ove godine su nam izašli treći deo trilogije Lavirint (The Maze Runner) i drugi deo trilogije Legenda (Legend), a u pripremi su treći deo trilogije Legenda, U potrazi za Aljaskom (Looking for Alaska) Džona Grina, prvi i drugi deo trilogije Peti talas (The FifthWave) Rika Jensija, prva dva tela trilogije Uspon crvenog (Red Rising) Pirsa Brauna, ovogodišnji dobitnik nagrade Printz, Daću ti sunce (I’ll Give You the Sun) Džendi Nelson i knjiga koja je svakim danom sve popularnija, a koju i naši čitaoci možda najviše iščekuju – All The Bright Places (slobodan prevod je Neka lepša mesta), Dženifer Niven.

  • Kako zamišljate Urban Reads za pet godina?

Urban Reads nikako ne zamišljamo kao veliku izdavačku kuću, dakle možda sa najviše tri edicije i po deset izdanja po ediciji. Ako uopšte bude i toliko – nećemo se opterećivati brojkama, radije ćemo se usredsrediti na naslove koji nam se dopadnu. Ali svakako je i kratkoročan i dugoročan cilj da ostanemo relativno mali, ali pristupačni, ne bismo li uspeli da održimo prisan odnos sa čitaocima. Jedini ’veliki’ plan koji imamo je da otvorimo sopstvenu knjižaru u Beogradu.

  • Šta Urban Reads čita u slobodno vreme?

Ja čitam uglavnom epsku fantastiku, horore i stripove – Džoa Hila, Klajva Barkera, Danijela Polanskog, Vorena Elisa, Čaka Polanika, itd. Lista je podugačka. Ali, nisam čitalac koji sebe ograničava – itekako uživam u savremenim piscima tipa Uelbeka, Erlenda Lua ili Jergovića. Mene je gotovo nemoguće videti bez kindla ili stripa u rukama – knjiški primer knjiškog moljca. a

Slika preuzeta sa http://www.urbanreads.rs

Andrea

Andrea

Urednik, suosnivač, autor at Anglozine
Doktorantkinja jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, honorani prevodilac, pisac kratkih priča.
Andrea