Tlo pod njenim nogama: Istorija rok muzike kao istorija globalizacije

51DsKMd2bCL._SL500_AA300_PIaudible,BottomRight,13,73_AA300_Iako se često smatra delom koje po kvalitetu ne može potpuno da parira ranijim Ruždijevim romanima poput „Dece ponoći” i „Satanskih stihova”, „Tlo pod njenim nogama“ itekako otvara mnoštvo važnih pitanja o savremenom svetu. Jedno od njih jeste i odnos umetnosti i do sad uveliko zahuktale globalizacije u ekonomskom i svakom drugom smislu.

Možda baš zbog ove tematike koja je predstavljena kroz istoriju rok muzike, roman je uspeo da privuče pažnju svih generacija i doživi veliki uspeh kod čitalaca širom sveta.

Kao ličnost koja je i sama sticajem nesrećnih okolnosti postala glas Trećeg sveta, Ruždi itekako može da ponudi jednu novu perspektivu na razvoj umetnika u svetu u kom se, s jedne strane, ubrzano brišu teritorijalne, rasne i nacionalne granice, a, sa druge, intenzivno nameće uniformisana kultura.

U romanu Tlo pod njenim nogama, Ruždi o tome govori kroz istoriju rok muzike jer je ona, kako je i sam rekao „treća po značaju globalna pojava posle svetskih ratova” (“Rock Music,” Step Across This Line, April1999). Dok glavni junaci njegovog romana Vina i Ormus istražuju prilike na muzičkoj sceni od 60ih do 90ih godina XX veka, Ruždi se bavi pitanjem potencijala umetnika sa „periferije“ sveta da izgrade imena u polju koje je izvorno, bar u onom svetu koji poznajemo, angloameričko. Rok muzika jedan je od proizvoda Zapada koji je uspeo da pređe granice svih zemalja i svet ujedini u zajedničkoj ljubavi prema novoj vrsti muzike i novoj vrsti bogova utelovljenih u liku i delu legendi poput Elvisa Prislija, Džima Morisona, Boba Dilana i Fredija Merkjurija, s kojima sam Ormus ima mnoštvo dodirnih tačaka.

Dok moderni bogovi sa Zapada ujedinjuju svet rok muzikom, istovremeno mu nameću engleski jezik kao osnovno sredstvo komunikacije, a tako i zapadnu kulturu. Kako se u takvom svetu probijaju umetnici iz drugih zemalja? Kako se planeta osvaja ritmovima koji nisu sa zapada i da li je to uopšte moguće?

Upravo iz potrebe da ukaže na probleme koji neminovno proizilaze iz globalizacije, Ruždi koristi magijski realizam da izmesti kolevku rok muzike sa zapada i postavi je u Indiju, gde glavni junak romana, Ormus Kama, u snovima prvi put čuje pesme koja će tek godinama kasnije postati komercijalni hitovi na zapadu. U svetu snova, vođen glasom mrtvorođenog blizanca Gajomarta po lokacijama koje nesumnjivo podsećaju na Las Vegas, grad u kome je Kralj doživeo uspon i vrhunac muzičke karijere, Ormus ne čuje reči pesama, već samo ritam koji ne može da pretoči u umetnost.

Sve dok se ne oslobodi bratovljevog glasa iz svoje glave i dok ne napusti Indiju, Ormus neće moći da počne da stvara sopstvenu muziku. A kada počne, onda to postaje muzika za ceo svet, ali i muzika iz celog sveta.

Naime, Ormus i Vina u svojim pesmama kombinuju zvuke iz različitih kultura, koristeći brazilski bubanj i tradicionalne čileanske drvene duvačke instrumente. Takva muzika počinje da svet ujedinjuje prvo kroz svoju lepotu, a potom i žalost za njenim krajem. Kad Vina umre i bend prestane da postoji, širom celog sveta održavaju se skupovi u njenu čast dok zemljotresi do tad nezabeležene jačine razaraju planetu po šavovima, tako bukvalno uništavajući fizičke granice između država, pa čak i gvozdenu zavesu između Istoka i Zapada.

U paralelnom svetu koji je svet čitaoca, to ipak nije slučaj. I dalje ostaje istorija rok muzike ispisana stihovima angloameričkih autora. Većina ostalih umetnika svoj imidž mora da prilagodi onom koji promoviše Zapad kako bi dostigla globalnu slavu i status sličan onom koji imaju Vina, Ormus i sam Ruždi.

Kao i najveće legende rok muzike, Ruždi piše iz Engleske i na engleskom da bi lakše osvojio svet i predstavio mu jedno drugčije viđenje istog. Čestim pojavama u medijima, posebno uz jednog od najvećih muških vokala današnjice, Bona Voksa, Ruždi se bori protiv mogućnosti da globalizacija izbriše nezapadnjačke poglede na stvarnost i celom svetu nametne jedinstvenu kulturu.

O tome kako bi muzika njegovih fiktivnih junaka izgledala u stvarnosti koju poznajemo, možda najbolje govori pesma koju Ormus piše nakon Vinine smrti, a koja u interpretaciji U2-a izgleda ovako:

Bojana

Urednik at Anglozine
Master engleskog jezika i književnosti, istraživač u polju digitalnog marketinga.