Milan Kovačević je jedan od pisaca s kojim smo uradili čuveni Prustov upitnik. Rešili smo da s njim ponovo porazgovaramo, a ovog puta teme su bile novi roman, pisanje i planovi za budućnost.
Godine 2014. dobio si nagradu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” iz Sombora za najbolji neobjavljeni rukopis prve knjige. U pitanju je roman „Sâd”, a glavni izvor inspiracije za njegovo pisanje pripalo je Džojsu. Tvoj sledeći roman nosi naziv „Neživoti i isključenja” i ušao je u polufinale na regionalnom konkursu za najbolji neobjavljeni roman 2016. godine u organizaciji V.B.Z.-a. Reci nam nešto više o njemu i da li je i ovog puta neki slavan pisac uticao na tvoje pisanje?
„Neživote i isključenja” najkraće bih mogao opisati kao ludički (i ludački) roman, čija forma savršeno korespondira sadržini. Reč je o delu krajnje nekonvencionalnom, koje se na provokativan način bavi aktuelnim i osetljivim društvenim temama.
Da se primetiti, verovatno, da naslov aludira na najpoznatije delo prvog srpskog ministra prosvete, što nije nimalo slučajno, jer je glavni junak romana lažni profesor književnosti, koji uz pomoć diplome koja mu ne pripada dolazi do posla u jednoj gimnaziji. Sličan slučaj se pre tri godine zaista desio u jednoj novosadskoj srednjoj školi i vest o tom događaju mi je poslužila kao inspiracija.
Što se tiče apsorbovanih uticaja slavnih pisaca, lista je podugačka, a na njoj prednjače Nabokov, Bernhard i Gombrovič.
Takođe si na sajtu napisao da pišeš „retko i teško”. Da li to znači da pišeš samo onda kad te spontano nadahne inspiracija i da je tvoj proces pisanja potpuno suprotan pisanju, na primer, „Gavrana” kako ga je opisao Edgar Alan Po u svom eseju „Filozofija kompozicije” (dobro književno delo nastaje samo pomoću detaljnog planiranja)?
Ispravka: na sajtu stoji da retko i teško objavljujem. Pisanje ide kudikamo lakše, premda se ipak smatram sporim i pažljivim piscem, koji bez nadahnuća i/ili duboke unutrašnje potrebe pero ne uzima u ruke.
Planiranje jeste bitno, u smislu postavljanja okvira radnje, ali konačan rezultat uvek presudno zavisi od milosti Muza. Svedok sam da su mi uspele priče nicale iz kakve sporedne škrabotine, neretko nedomišljene čak, dok se iz nacrta koje sam pomno pripremao i o njima mozgao nedeljama i mesecima, uzimajući ih kao ozbiljan materijal za razradu, nije rodilo ništa.
Iz čega je proizišla tvoja ljubav ka pisanju?
Ljubav, tačnije potreba za pisanjem pojavila se spontano, kada sam već bio pri kraju studija ekonomije. Može biti da su upravo nezadovoljstvo stanjem na univerzitetu i nemogućnost da svoj stvaralački potencijal ispoljim na drugi način uticali na to da se okrenem književnosti.
Pisanje je za mene pokušaj da pronađem lepotu u svetu, da se suprotstavim niskosti i gluposti nanesem štetu. Pišem zato što sam u duši večito dete, koje najveće zadovoljstvo pronalazi u igri. Konačno, pišem zato što je to način da bolje razumem sebe samog, da se suočim sa svojim strahovima i oslobodim se opsesija.
Zašto si smatrao da je potrebno naglasiti na veb-sajtu da nisi studirao književnost, već ekonomiju?
Malo sam bio (auto)ironičan. Za samo pisanje, to je potpuno nebitno, mada i dalje smatram da sam promašio fakultet. Književnost će, tako, za mene ostati (samo) strast, ne i profesija, što na kraju krajeva i ne mora biti loša stvar. Profesionalci su sagradili Titanik, amateri Arku – neki bi kazali.
Kad si odlučio da želiš da izdaš knjigu?
U istom trenutku kada sam, pod uticajem „Martina Idna”, rešio da se upustim u donkihotovsku avanturu njenog pisanja, početkom septembra 2010. godine.
Šta znači biti mlad pisac u Srbiji?
Kada je reč o kompletnoj književnoj sceni u Srbiji, mladoj i staroj, situacija je, plašim se, beznadežna. Jednostavno, za pisca je danas mnogo važnije sa kime je od uticajnih ličnosti u prijateljskim odnosima od toga kako piše. Ukoliko ne pripadate nekoj od ortačkih družina, ukoliko niste dovoljno komercijalni (čitaj: plitkoumni), ukoliko niste u stanju da uzvratite uslugu, vaš rukopis neće biti uzet u razmatranje. Kvalitet je udavljen kvantitetom, a istinske umetničke vrednosti nema ko da štiti. Tragedija je to jedne skučene i zakržljale književnosti, koja će u rukama zlih volšebnika uskoro potpuno atrofirati.
Koji su tvoji književni planovi za budućnost?
Trenutno imam dve neobjavljene knjige (roman i zbirku priča) i nadam se njihovom objavljivanju (plašeći se, u isti mah, da do toga neće doći u skorije vreme). Kako bilo da bilo, od pisanja ne nameravam da odustanem. Pokušavaću i dalje na razne načine, boriti se, i ostati homo poeticus, uprkos svemu.
Milica
Kontakt: LinkedIn https://rs.linkedin.com/in/milica-dragićević-353a95ab
Latest posts by Milica (see all)
- Knjižara Most preporučuje 5 knjiga za dolazak proleća - March 16, 2018
- Intervju: Milan Kovačević - January 22, 2017
- Globalizacija, tehnologija i prevođenje - January 15, 2017
