Globalizacija, tehnologija i prevođenje

Teoretičar prevođenja Krounin jednom je rekao da umesto što se o 21. veku govori da je informatičko doba, bilo bi tačnije reći da je doba prevođenja. Prevođenje je svuda oko nas, a globalizacija i tehnologija na njega višestruko utiču, kao i na sve ostale aspekte savremenog života. Promene se odražavaju kako na prevodilačku profesiju i sliku prevođenja u očima drugih, tako i na status prevodilaca.

Prevođenje kao sprega dalekih lokaliteta

Globalno doba karakteriše prostorna i lingvistička povezanost. Kroz istoriju, kompresija vreme-prostor dovela je do toga da se vreme potrebno da se ljudi, predmeti i informacije prebacuje iz tačke A u tačku B konstantno smanjuje.

U 19. i 20. veku izumi, kao što su železnica, automobil i telegraf imali su za posledicu prostorno i vremensko smanjivanje sveta na nivou jedne države. Pomenuta kompresija vreme-prostor utrla je svoj put i u 21. vek, pa nam se zbog avionskog saobraćaja i informatičke tehnologije čini da nikad nismo jedno drugom bili bliži. Tu nastupa lingvistička povezanost, odnosno prevođenje koje pomaže da dva, naizgled nepovezana lokaliteta, uspešno komuniciraju.

Dok pišem ovaj tekst, pao mi je na pamet Skype, koji je nastao 2003. godine. Posle 8 godina postojanja, kompanija uvodi Skype Translator, koji trenutno može da prevede glasovne pozive na 8, a poruke na čatu na 50 jezika uz pomoć mašinskog učenja. Očigledno je da vremenska i prostorna povezanost ne mogu bez lingvističke.

Prevođenje i informacija

Savremena, globalna privreda funkcioniše zahvaljujući prvenstveno informacijama, koje cirkulišu u sve većem obimu i sve većom brzinom na višejezičnoj planeti.

Teoretičar prevođenja Austermil ide čak toliko daleko da kaže da su za ekonomski uspeh informacije važnije od klasičnih resursa, radne snage i kapitala.

Informatička tehnologija je ono što spaja globalni i informatički aspekt svetske privrede jer ona obezbeđuje alate za uspešno obavljanje privrednih aktivnosti.

Pročitajte kojih 5 prevodilačkih blogova bi trebalo da zapratite

Smanjenje vremenskih i prostornih udaljenosti ima smisla jedino ako postoji međusobna komunikacija između različitih regija. Ako proizvođač želi da plasira proizvod na novo tržište, on mora imati, na primer, podatke o proizvodu na svom veb-sajtu ili u uputstvu za upotrebu prevedene istog onog trenutka kad se proizvod na tom tržištu pojavi. U protivnom, gubitak ogromne sume novca je neminovan. Cilj savremenog proizvođača jeste simultana dostupnost podataka o proizvodu na jeziku svakog ciljnog tržišta.

Nova vrsta prevođenja, lokalizacija, jeste odgovor na sve užurbaniji svet u kom živimo, na svet u kome je brzina dostupnosti informacijama preovladajući faktor za uspeh. Internacionalizovana, kulturološki-neutralna verzija izvornog teksta pisana kontrolisanim jezikom koja se prevodi na ciljne jezike, fragmentarnost izvornog teksta (preveđenje segmenata, a ne celog teksta), alati za kompjuterski potpomognuto prevođenje (prevodne memorije i glosari) i mašinsko prevođenje glavne su odlike lokalizacijskih projekata iz jednog prostog razloga – sve kraći rokovi za prenos informacije iz jednog jezika u drugi.

Prevođenje angažovanjem javnosti*1 (eng. crowdsourcing )

Crowdsourcing, prevođenje
Foto: Lionbridge

Internet je iznedrio novu vrstu prevodilačke prakse – prevođenje angažovanjem javnosti. Pasivni korisnici prevođenja postaju aktivni prevodioci pomažući kompanijama, udruženjima, nevladinim organizacijama i pojedincima da prevedu određeni projekat. U najvećem broju slučajeva radi se o volonterskim prevodiocima kojima je glavna nagrada za ono što rade osećaj pripadanja zajednici i ponosa što su joj dali doprinos.

Društvene mreže, Facebook i Twitter i Google možda su najpopularniji primeri ovakve vrste prevođenja. U oblasti građanskog novinarstva tu je prevod novinskih članaka s veb-sajta Global Voices, jedne od najvećih međunarodnih organizacija, na 40 jezika od strane od više od 500 volontera. Zatim, ne zaboravimo TED kad se radi o audio-vizuelnom prevođenju. Čak se i u tradicionalnim medijima javlja volontersko prevođenje, pa imamo prevođenje nedeljnika The Economist u Kini i prevode titlova emisije PBS NewsHour. Što se tiče nevladinog sektora, Kiva i The Rosetta Foundation su najpoznatiji primeri. Prevođenje angažovanjem javnosti je kontroverzna tema.

Glavne prednosti jesu omogućavanje klijentu da zaroni u ogroman kreativni potencijal ogromnog broja ljudi, a to se najbolje može prikazati našom poslovicom „dve glave pametnije su od jedne“. Nadalje, pobornici ovog prevođenja tvrde da se digitalni sadržaj toliko brzo uvećava da ponekad za kratko vreme nije moguće naći toliko prevodilaca. Brzina, najbolja drugarica globalizacije, još jedan je razlog brzom širenju kraudsorsinga u prevođenju. Ne smemo zameriti i one ljude koji imaju znanje i kompetencije za prevođenje, ali nemaju mogućnost da ih iskoriste u profesionalnom životu. Na kraju, ovakvo kolaborativno prevođenje može se iskoristiti i u metodičke svrhe u školama i fakultetima.

Pobornici kraudsorsinga tvrde da kolaborativno prevođenje doprinosi promociji višejezičnosti, podiže svest o važnosti prevođenja za javno dobro, stavlja na prvo mesto demokratiju, integraciju, kreativnost i osećaj pripadništva. Važno je istaći da ugroženi jezici ili jezici kojima govori mali broj ljudi ili čak jezici koji nisu povezani s ekonomskim interesima velikih svetskih igrača mogu se na ovaj način oživeti putem interneta.

Jedna od najvećih zamerki kraudsorsinga u oblasti prevođenja oličena je u knjizi Endrua Kina, „Kult amatera“. Ovaj kritičar tehnologije ne vidi poentu u amaterizmu ako postoje stručnjaci. Nedostatak odgovornosti kao posledica anonimnosti prevodilaca može stvoriti problem kod određenih tipova tekstova. Opadanje standarda kvaliteta i oduzimanje potencijalnog posla od profesionalnih prevodilaca glavne su mane koje su naveli honorarni prevodioci kad je 2009. godine LinkedIn napravio upitnik o mogućnosti takvog prevođenja njihovog veb-sajta. Naposletku, Facebook je napadnut jer po nekima takvo volontersko prevođenje iskorišćava ljude zarad profita.

Status prevodilaca

Oni koji veruju u volontersko prevođenje kažu da se mora napraviti razlika između kvaliteta na nivou razumljivosti i kvaliteta prevoda profesionalnih prevodilaca. Tamo gde je potrebna potpuna odgovornost stručnjaka i tamo gde se radi s poverljivim podacima profesionalni prevodilac imaće dobro plaćeni posao. S druge strane, tamo gde se kvalitet definiše razumljivošću prevoda, kraudsorsing je dobra opcija jer se on može koristiti zajedno s mašinskim prevođenjem.

Optimisti u budućnost prevodilačke profesije veruju da nova tehnologija ne da neće izbrisati prevođenje s lica zemlje, već će povećati potrebu za stručnim prevodiocima. Vraćamo se na loše strane prevođenja angažovanjem javnosti s teoretičarem prevođenja Krouninom koji smatra da se besplatno prevođenje odražava na lošu sliku prevodioca u društvu. U savremenom društvu vredno je ono što plaćamo. Ako prevodilac obavlja nevažan deo posla, treba ga malo platiti. Ako obavlja nevažan deo posla i malo je plaćen, on nije vredan. Krounin zaključuje da demonetizacija povlači za sobom deprofesionalizaciju.

Rukovodioci lokalizacijskih projekata u velikim prevodilačkim agencijama barataju sa po nekoliko 100 jezika, odnosno projekata. Jedini način postizanja jednoobraznosti u prevodu jeste korišćenje alata za prevođenje. Međutim, ova centralizovana kontrola, kako je zove Krounin, dovodi do toga da prevodilac ponekad mora upotrebiti zadati termin iz prevodne memorije, a ne onaj koji prevodilac smatra da je odgovarajući. Prema Pimu rad na izolovanim segmentima teksta, bez podataka o krajnjim čitaocima ili čak o čitavom projektu nije samo dosadan već i dehumanizirajući posao.

Odnos s naručiocem prevoda takođe se menja kad je reč o radu u prevodilačkim agencijama. Multinacionalne kompanije često angažuju višejezične dobavljače (eng. multi-language vendors) koji opet angažuju jednojezične dobavljače (eng. single-language vendors). Jedina veza prevodioca i klijenta jeste rukovodilac projekta, što je potpuno suprotno od tradicionalnog odnosa između prevodioca i naručioca prevoda.

Hteli mi ili ne, tehnologija i globalizacija, svaka na svoj način, odvode prevodilačku praksu i u pozitivnom i u negativnom smeru. Moje mišljenje je da, umesto što se sablažnjavamo na sadašnje stanje, hajde da vidimo kako da, kao prevodioci, ne izvučemo deblji kraj.

*1 Izvor prevoda termina: Proz

Reference:
Crowdsourcing translation
Handbook of Translation Studies 1, Yves Gambier i Luc van Doorslaer
Uvod u teorije prevođenja, Nataša Pavlović

Milica

Milica

Milica je englesko-srpski prevodilac i masterski student engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Kontakt: LinkedIn https://rs.linkedin.com/in/milica-dragićević-353a95ab
Milica

Latest posts by Milica (see all)