Dreambirds: Ljubav na prvu notu

Čini se da mladi beogradski bend Dreambirds ima sve što mu je potrebno na putu za uspeh. Već na prvo slušanje opčinili su nas svojom neobičnom estetikom i zavodljivom energijom. A dok čekamo njihov sledeći nastup sa grupom Jules Verne, 6. decembra u Jazz Baru Centar u Knez Mihajlovoj 6, nismo mogli a da ne iskoristimo trenutak i popričamo sa Kristijanom, pevačem Dreambirds-a o njegovoj inspiraciji, muzičkim uticajima i muzičkoj sceni u Srbiji.

Kako si počeo da se baviš muzikom i šta je to ponajviše uticalo na tvoj muzički ukus?

Počeo sam pomalo prisilno da se koristim pianom sa 7-8 godina, gledajući kroz prozor kako se moji drugari iz kraja jure po travnjaku :))

Šalim se, počeo sam verovatno kao i mnogi, najpre divljenjem a zatim oponašanjem nekih muzičkih idola u ranim tinejdžerskim godinama učeći prve akorde na gitari.

Što se tiče ukusa, ponajviše je na to uticala moja starija sestra sa njenim muzičkim sadržajem koji je u to vreme predstavljao jedan vid mainstreama, iako se radi i o tvrđem zvuku, odnosno kvalitetnoj alternativnoj rok sceni koja je dominirala s kraja osamdesetih i početkom devedesetih, sve kasnije je išlo nekim svojim tokom kroz konzumiranje i istraživanje muzičkih pravaca. Ostatak benda svakako ima svoju priču, malo više slušalačkog staža i uticaj koji su doneli u ovaj naš sastav.

Ko sačinjava sastav Dreambirds? Možeš li nam otkriti vaš tajni recept za uspešan timski rad?

Dreambirds čine trojica užičkih Beograđana koji se manje više znaju od ranije i jedan slovak iz Kovačice, koji su igrom okolnosti sa različitih strana dospeli u studio za probe i profunkcionisali, do pre toga se nisu što znali što sretali godinama.

Naš “tajni recept” za uspešan timski rad bio bi verovatno u tome da nemamo previše vremena za muziciranje, rad i vežbanje, te ono malo što se izdejstvuje pokuša se iskoristiti na što konstruktivniji način. Za ove dve godine, pravili smo pauze i po 4-5 meseci, između toga se sastajali ponekad i jednom mesečno.

Odakle crpite inspiraciju? Igra li književnost veliku ulogu za vas?

S obizrom da su mnoge pesme u osnovi nastale pre 5-10 i više godina, dok su tek poslednje 2 godine dobila neku konkretniju formu kao Dreambirds muzika, inspiracija je najviše dolazila iz puke potrebe za kreativnim izražavanjem, neretko iz vakuuma mladalačkog nezadovoljstva.

Književnost je svakako odigrala jednu svoju ulogu paralelno sa tim, no, na sve to gledam kao na veliki broj prožimajućih uticaja koje jednim imenom nazivamo život, te je taj čvor-život malo teže rasčvorovati na pojedinosti jer je on bezuslovno celovit, iako ga mi kao po nekom nagonu delimo, parčamo, pamtimo i zaboravljamo. S druge strane, svo to ranije nezadovoljstvo sada sa zadovoljstvom konzumiramo i oblikujemo, to mu je verovatno i jedina svrha, smatram to i nekom vrstom “alhemije” kod ljudi, katarzičnim naponom.

Zašto baš Blejk?

Blejk ima ponajviše veze sa jednim upečatljivim životnim periodom, a kasnije se probudila želja da se jedan vid tih impresija na neki način usmeri kroz ovakvu formu izražaja, njegove poeme prosto zare i ogromno mi je zadovoljstvo ih proživljavati kroz svaku pojedinačnu reprodukciju.

Šta se redovno nalazi u vašem repertoaru? Kako biste opisali vaš stil?

Zaista nemam ideju o tome šta su stilovi više kad je to sve isprepletano neizmernim uticajima, pokušavam se svesti, kad je muzika u pitanju, na potpuno intuitivan nivo.

U tom smislu je ova muzika koja se dešava prosto fluidna, nema jasne granice niti nekakav pravac, vrlo je promenljiva kroz vreme, ritmički i melodijski, iako su iste strukture u pitanju.

Tako su i Dreambirdsi pre samo godinu dana bili jedna skoro potpuno drugačija forma, no, jasno je da smo na početku i da tek polako sazrevamo u tome.

Kojom putanjom biste voleli da se kao bend krećete? Koliko je naša muzička scena naklonjena mladim bendovima poput vas?

6. decembra u Jazz Baru Centar u Knez Mihajlovoj 6 (Press centar), Dreambirds nastupaju zajedno sa drugarima iz Jules Verne-a. — Dreambirds i Jules Verne, 6.12. Jazz bar *Centar*

Zaista nemam nikakvih očekivanja niti nekih zamišljanja oko pravca kretanja, s druge strane mi se sviđa ideja da se i do sada išlo korak po korak, spontano, a da je na kraju stvorena osnova ili suština, a to je muzika koju sviramo. Takođe, ne znam šta bi uopšte bila muzička scena u doba youtuba i mogućnosti da u principu svaki vid muzičke estetike može stići do auditorijuma. Ako će naša muzika u nekoj perspektivi zavređivati pažnju ljudi, neka tako bude.

Imaju li mladi bendovi poput Dreambrids šanse da svoju kreativnost predstave široj publici?

Mislim da imaju podjednako koliko i neki drugi stariji bendovi koji su dolazili do šire publike neretko na prostoru ex-yu, dok danas nekako sem toga postoji i daleko veći potencijal da jedan specifičan muzički senzibilitet dospe do mesta sa kojim je srodan. Naravno, sve ovo ništa ne znači jer na tom putu mogu postojati hiljade prepreka čak i da se tome teži. Ja lično ne očekujem ništa a dajem sve što mogu a da mi to ne smeta, kuda to vodi je stvar okolnosti, i tada sve što stigne je poput bonusa.

Da možete da sarađujete sa nekim iz muzičkog sveta, ko bi to bio?

Iako smo mi u smislu Dreambirds benda tek ptičice u gnezdu koje na glavi nose ljusku, dakle, Dreambirds nemaju do sada nijednu studijski snimljenu pesmu, tako da mogu lupiti šta mi je želja, ali ja sam prezadovoljan jer smo se opet igrom okolnosti povezali sa jednim izuzetnim mladim bendom koji se zovu Jules Verne, postali smo dobri drugari i međusobni fanovi, te u tom pravcu tražimo sebi prostora da nastupamo kao dvojac gde god nam se ukaže dobra prilika. Predstoji nam prvi zajednički nastup u decembru.