Predstavivši preko 60 novih knjiga na ovogodišnjem, 63. Beogradskom sajmu knjiga, izdavačka kuća Arhipelag privukla je brojne posetioce. Osim mnoštva novih i starih izdanja, štand Arhipelaga predstavio je i zanimljiv program Autorski dani na štandu Arhipelaga u kom je učestvovalo preko 40 domaćih i stranih pisaca, istoričara, filozofa, sociologa, ekonomista, teoretičara, prevodilaca, ilustratora, umetničkih fotografa i dizajnera.

Među knjigama i obnovljenim izdanjima koji su objavljeni između dva Sajma knjiga, bilo je kako štampanih, tako i elektronskih formata, a od njih je 19 knjiga premijerno predstavljeno na ovogodišnjem sajmu.

U svom saopštenju za medije, Arhipelag navodi da su najprodavanije knjige ove godine bile:

  • “Odustajanje” Jelene Lengold
  • “Hohštapler” Havijera Serkasa
  • “Sati” Majkla Kaningema
  • “Pet godišnjih doba” Avrama B. Jošue
  • “Čudovište voli svoj lavirint” Čarlsa Simića

Uz ovih pet, na listi najprodavanijih knjiga našle su se i dve knjige Danila Kiša – Peščanik i Enciklopedija mrtvih.

Štand Arhipelaga je posetio i veliki broj ličnosti iz kulturnog, javnog, političkog, privrednog i diplomatskog života Srbije i regiona, dok su se među učesnicima u programu Autorski dani na štandu Arhipelaga našli i Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Ljubodrag Dimić, Kristijan Eker, Branko Čegec, Venko Andonovski, Goran Nikolić, Dragoljub Mićunović, Živorad Nedeljković, Laslo Blašković, kao i mnogi drugi. Komentarišući događaj, Gojko Božović, glavni urednik i direktor Arhipelaga, rekao je:

“Sajam knjiga je postao mnogo više mesto zabave nego kulture. Vašarski i karnevalski sadržaji mešali su se na Sajmu sa hipermarket ponudom. Neophodno je oblikovati Sajam knjiga kao prostor kulture, kao veliki programski događaj i najveći književni festival u zemlji, kao mesto promocije knjiga i promocije čitanja, kao međunarodno važan sajam – ključni Sajma knjiga između Istanbula i Beča.”

Dobra posećenost štandu pokazala je da publika podržava koncept sajamskog nastupa u kome, pored prodajne dimenzije, postoje i izložbena i programska dimenzija.

Redakcija